Патријарх Данило се бавио и книжевношћукњижевношћу. Написао је ''Похвално слово о кнезу Лазару'' пре [[1393]]. године. Писано са књижевним укусом, ово ''Похвално слово'' спада међу најлепше књижевне творевине средњовековне српске књижевности. Један је од твораца косовског култа. У делима насталим пре Косовске битке наставља књижевну традицију величања лозе Немањића: ''Служба краљу Милутину'', са пролошким житијем (1380), пролошка житија св. Саве и св. Симеона. Кнезу Лазару посветио је највероватније 4 списа: осим ''Похвалног слова о кнезу Лазару'', такође и ''Службу кнезу Лазару'', ''Пролошко житије'', одн. ''Синаксар'', и ''Повесно слово кнезу Лазару'' (сви настали 1391. или 1392. године поводом преноса Лазаревих моштију из Приштине у Раваницу). Иако жанровски различити, сви ови текстови симболизују Лазарево великомучеништво и надмоћ “царства небеског” над “царством земаљским”, чиме је утемељен и црквени култ кнеза Лазара.
