Свет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: thumb|300px|„-{[[The Blue Marble}-“ (плави кликер), фотографија Земље, коју је начи… |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
Термини као што су [[карта света]] и [[Клима|светска клима]], свет је коришћен у смислу одвојеном од људске културе или цивилизације, односећи се на пленету земљу физички.
== Филозофија ==
[[File:The Garden of Earthly Delights by Bosch High Resolution.jpg|thumb|300px|''[[Врт земаљских ужитака]]'' триптих од [[Хијероним Бош|Хијеронима Боша]] (н. 1503) приказује врт земаљских задовољстава окружен рајем и пакаопаклом. Спољна плоча приказује свет пре појаве човечанства, представљен као [[равна Земља|диск]] затворен у [[небески свод|небеском своду]]]].
У филозофији, термин свет има неколико могућих значења. У појединим контекстима, односи се на све што ствара [[стварност]] или физички [[универзум]]. У другим, то може бити специфични [[онтологија|онтолошки]] смисао (види [[обелодањивање света]]). Иако је појашњавање [[концепт]]а света вероватно одувек било међу основним задацима [[западна филозофија|западне филозофије]], изгледа да је ова тема развијана експлицитно једино на почетку двадесетог века<ref>{{Cite book |last=Heidegger |first=Martin |title=Basic Problems of Phenomenology |location=Bloomington |publisher=Indiana University Press |year=1982 |page=165 |isbn=0-253-17686-7 }}.</ref> и била је предмет многих расправа. Питање шта је свет није ни у ком случају било дубоко укорењено.
;Параменид
Традиционална интерпретација [[Параменид]]овог рада је да је он заговаро да је свакодневна перцепција стварности физичког света погршена, и да је стварност света „једно биће“: непроменљива, нeгенерисана, неуништива целина.
;Платон
У његовој [[Алегорија пећине|Алегорији пећине]], [[Платон]] раздваја облике и идеје и замишља два различита света: осећајни свет и схватљив свет.
;Хегел
У [[Хегел]]овој [[филозофија историје|филозофији историје]], израз ''-{Weltgeschichte ist Weltgericht}-'' (светска историја је трибунал који суди свету) коришћен је да истакне гледиште по коме историја суди људима, њиховим делима и мишљењима. Наука је рођена из жеље да трансформише свет у односу на човека; њен коначни крај је техничка примена.
;Шопенхауер
''[[Свет као воља и приказивање]]'' је главно дело [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]].
Шопенхауер је видео људску вољу као један наш прозор у свет иза приказивања; [[Кант]]ова ствар-у-себи. Он је веровао, тако, да ми можемо да стекнемо знање о ствари-у-себи, нешто што је Кант рекао да је немогуће, како остатак односа између приказивања и ставри-у-себи се могу могу разумети као аналогија вези између људске воље и људског тела.
;Витгенштајн
Две дефиниције које су обе објављене 1920-их, пак, сугеришу ранг доступних мишљења. „Свет је све што је случај“, писао је [[Лудвиг Витгенштајн]] у својем утицајном делу ''-{[[Tractatus Logico-Philosophicus]]}-'', први бут објављеном 1922. Ова девиниција би послужила као [[логички позитивизам]], уз претпоставку да постоји тачно један свет, сачињен од тоталних чињеница, без обзира на интерпретације које појединачни људи могу да начине од њих.
;Хајдегер
[[Мартин Хајдегер]], у међувремену, заговарао је да је „околни свет другачији од нас, упркос томе што се ми крећемо у заједничком свету“.<ref>Heidegger (1982), p. 164.</ref> Свет је, за Хајдегера било то у шта смо ми већ увек бачени и са чим ми, као бића-у-свету, морамо да се навикнемо. Његова концепција „[[обелодањивање света|обелодањивања света]]“ је најпознатије разрађена у његовом делу из 1927. ''[[Биће и време]]''.
;Фројд
Као одговор, [[Сигмунд Фројд]] је предложио да се ми не крећемо у заједничком свету, него у заједничком мисаоном процесу. Он је веровао да су сви поступци особе мотивисани једном ставри: задовољством. То је довело до бројних теорија о реакциноарској свести.
;Други
Поједини филозофи, често инспирисани [[Дејвид Келог Луис|Дејвидом Луисом]] заговарају да су метафизичке концепције као што су могућност, вероватноћа и нужност најбоље анализиране поређењем света са низом [[могући свет|могућих светова]]; поглед уобичајено познат као [[модални реализам]].
== Види још ==
| |||
