Ингемар Јохансон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod; козметичке измене
Ред 22:
У аматерском боксу Јохансон је има скор 61 победу (31 класичним нокауто) и 10 пораза. Највеће разочарење својим навијачима приредио је на [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијским играма 1952]] у [[Хелсинки]]ју, када је у финалу олимпијског турнира дисквалификован јер је одбио да се бори против [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] боксера [[Ед Сандерс|Еда Сандерса]]. Тек 30 година касније Међународни олимпијски комитет ([[МОК]]) му је званично доделио сребрну медаљу.
 
После тога Јохансон прелази у професионалце и [[1956.]], популарни „Инго“ је освојио титулу професионалног првака Европе 1956. пошто је каутирао [[Италијан|Италијана]]а [[Франк Кавичи|Франка Кавичија]].
 
Велику сензацију је приредио [[26. јуна]] [[1959]]. када је на Јенки стадиону у [[Њујорк]]у нокаутирао у трећој рунди [[Сједињене Америчке Државе|Американца]] [[Флојд Патерсон|Флојда Патерсона]] и освојио титулу првака света у тешкој категорији. Пре него је судија у рингу Руби Голдстајн прекинуо борбу, Јохансон је седам пута бацао Патерсона на под ринга.