Википедија

Библиотека — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м isrpavke; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:BA plaza entrance.jpg|мини|220п|Александријска библиотека]]
[[Датотека:MBP Trzebinia wypożyczalnia popularno-naukowa.JPG|thumb|220px|Унутрашњост једне библиотеке]]
'''Библиотека''' је сређена збирка књига по ауторском, предметном или каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига. За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског цара [[Осиманзиос]]а, која се налазила, по мишљењу једних, у [[Мемнониум]]у, или других - у [[Рамезиум]]у, у [[Мемфис (Египат)|МемфисМемфису]]у. Најпознатија египатска библиотека је чувена [[Александријска библиотека]].
 
== Најстарије библиотеке ==
Ред 10:
И [[Египат|Египћани]] су имали библиотеке које су чували свештеници по храмовима. Књиге су биле направљене у облику свитака од [[папирус]]а. Најчувенија библиотека свих времена била је у [[Александрија|Александрији]] створена [[300. п. н. е.|300. године прије нове ере]]. Имала је најмање 70000 свитака од папируса.
 
== Теолошке библиотеке ==
Најстарија Б. богословског карактера је збирка светих књига код Јевреја. Њену основу поставио је [[Мојсије]], а затим се она даље развијала (В Мој. 31, 26; И Цар. 10, 25). Истоветну улогу имали су архиви, настали код Јевреја у СЗ. Са ширењем хришћанства оснивају се богословске библиотеке при црквама, а нарочито по манастирима, где се налазе праве књижевне ризнице.1. Као најстарија хришћанска библиотека сматра се Јерусалимска библиотека, основана у 3. веку. Најстарија хришћанска Б. је Константинопољска, коју је основао цар [[Константин Велики]]. Једно време она је бројала чак 120.000 књига, али је, нажалост уништена у пожару, од кога се није могла никако обновити. У доба сеобе народа, многе драгоцене библиотеке су нестале.
 
== Библиотеке на Западу ==
У средњем веку на Западу су књиге сакупљали посебни монашки редови, нарочито бенедиктинци, а такође и неки од папа, рецимо Николај 5. и Сикст 15. Велике тешкоће за сакупљање књига представљао је мали број примерака једног рукописа, што је отклоњено проналаском штампарије. У данашње време најпознатије Библиотеке на Западу су: Национална библиотека у Паризу (око 2.100.000 књига и рукописа.), [[Британски музеј]] у Лондону (1.500.000 књига и 50.000 рукописа), Императорска Б. у Берлину (800.000 књига и 24.000 рукописа), колико има и Б. у [[Минхен]]у.
 
== Специјане теолошке библиотеке ==
Што се тиче специјално богословских Б., најпознатија је Ватиканска која броји приближно 220.000 књига и 26.000 рукописа, међу којима и познати кодекс Библије из 15. века. Прве Б. у Русији осниване су при црквама и манастирима, па су и књиге биле црквеног карактера. Прва руску Б. основао је кнез [[Јарослав Мудри|Јарослав]] при цркви св. Софије у Кијеву. Такође, велика Б. је основана и при Кијевско-Печерском манастиру. У Московској Русији манастирске и црквене Б. одиграле су значајну улогу, тако да се у -{XVI}- веку појављују чак и описи појединих књига, У 17. в. појављују се многе приватне Б. у Русији (Симеона Полоцког, Димитрија Ростовског, Силвестра Медведева), а после реформе Петра Великог појављују се у Русији многе Б(Татишћева, Бутурлина, Шћербатова). У 19. веку позната је била Публична Б. (око 1.300.000 наслова и рукописа), Библиотека Румјанцевског музеја од [[1827]]. (око 300.000 наслова и рукописа), Б. Академије наука [[1714]]. у Курландији., Синодска московска Б. ([[1721]]), Московска типографска Б. од времена Ивана Грозног, Б. кијевске академије (преко 300.000 наслова и 937 рукописа), Б. Казанске академије, итд.
 
== Библиотеке код Срба ==
Код прав Срба најзначајнија је Библиотека ман. [[Хиландар]], Патријаршијска Б. у Београду, Б. Богословског факултета, многе манастирске и црквене библиотеке, Б. Србије, Градска и Универзитетска Б., и многе друге. У светској литератури значајне су – Бодлејана у Оксфорду и Британски музеј у Лондону, Национална Б. у Паризу, Конгресна Б. у Вашингтону и др.
 
* [[Библиотекарство]] је [[наука]] која се бави потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунара]] у библиотекама, а књиге се класификују користећи неки од расположивих [[децималних система класификације]].
 
=== Попис библиотека ===
* [[Библиотека Српске патријаршије]] [[Београд]]
* [[Библиотека Православног богословског факултета Универзитета у Београду]] [[Београд]]
* [[Народна библиотека Србије]] [[Београд]]
* [[Библиотека града Београда]] [[Београд]]
* [[Народна библиотека Стеван Сремац]] [[Ниш]]
* [[Универзитетска библиотека Светозар Марковић]] [[Београд]]
* [[Библиотека Матице српске]] [[Нови Сад]]
* [[Библиотека Српске академије наука и уметности]] [[Београд]]
* [[Универзитетска библиотека Светозар Марковић]] [[Београд]]
* [[Универзитетска библиотека Никола Тесла]] [[Ниш]]
* [[Централна библиотека Војске Југославије]] [[Београд]]
* [[Градска библиотека Карло Бијелицки]] [[Сомбор]]
* [[Градска библиотека Владислав Петковић Дис]] [[Чачак]]
* [[Културно образовни центар Турзо Лајош]] [[Сента]]
* [[Народна библиотека Вељко Петровић]] [[Бачка Паланка]]
* [[Библиотека „Радоје Домановић]] [[Велика Плана]]
* [[Народна библиотека Вук Караџић]] [[Крагујевац]]
* [[Народна библиотека Душан Матић]] [[Ћуприја (град)|Ћуприја]]
* [[Матична библиотека Вук Караџић]] [[Пријепоље]]
* [[Шабачка библиотека]] [[Шабац]]
* [[Библиотека "Диша Атић" Владимирци]]
* [[Пергамска библиотека]] [[Пергам]]
* [[Александријска библиотека]] [[Александрија]] [[Египат]]
* [[Асурбанипалова библиотека]]
* [[Хиландарска библиотека]]
* [[Ватиканска библиотека]] [[Ватикан]]
* [[Јавна библиотека у Чикагу]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
* [[Конгресна библиотека у Вашингтону]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
* [[Универзитетска библиотека у Чепел Хилу]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
 
==== Дигиталне библиотеке ====
* [[Пројекат Гутенберг]]
* [[Европска библиотека]]
{{Други пројекти
| commons = Libraries
Ред 70:
 
== Спољашње везе ==
* http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm
* http://www.znanje.org
* [http://wannabemagazine.com/top-10-najlepsih-biblioteka-na-svetu/ Десет најлепших библиотека на свету]
{{портал|Србија}}
 
[[Категорија:Библиотеке|*]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Библиотека”