Зуб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
''{{About|структури код многих кичмењака|зубе човека|Људски зуб|other uses}}''
[[File:Macaca sylvanus 2.jpg|thumb|right|
'''Зуб''' (у множини '''зуби''') је мања [[калцификација|калцификована]], беличаста струкутра смештена у [[вилица]]ма (или [[уста|устима]]) многих [[кичмењак]]а, и коришћен је за [[жвакање]] [[храна|хране]]. Поједине животиње, посебно [[месојед]]и, такође користе зубе за лов или у одбрамбене сврхе. Коренови зуба покривени су деснима. Зуби нису направљени од костију, него пре од више врста ткива различите густине и тврдоће. Ћелијска ткива која коначно постају зуби потичи од клице ембрионог слоја, [[ектодерм]]а.
Општа структура зуба је слична међу кичмењацима, иако постоји значајна варијација у њиховом облику и позицији. [[Зуб сисара|Зуби сисара]] имају дубље коренове, и тај случај је примећен код неких врста риба и [[крокодил]]а. Већини [[Праве кошљорибе|правих кошљориба]], ипак, зуби су надовезани за спољну површину кости, док су код [[гуштер]]а надовезани на унутрашњу површину вилице с једне стране. Код [[Рушљорибе|рушљориби]], као што су ајкуле, зуби су надовезани грубим [[лигамент]]има на обруче [[хрскавица]] који формирају вилицу.<ref name=VB>{{cite book |author=Romer, Alfred Sherwood|author2=Parsons, Thomas S.|year=1977 |title=The Vertebrate Body |publisher=Holt-Saunders International |location= Philadelphia, PA|pages= 300–310|isbn= 0-03-910284-X}}</ref>
Зуби су најкрактеристичнија (и најдуже присутна) особина [[сисар]]а. [[Палеонтологија|Палеонтолози]] користе зубе да идентификују [[фосил]]не врсте и да одреде њихове односе. Облик зуба [[животиња]] повезан је са њиховом исхраном. На пример, биљну материју је тешко сварити, тако да [[биљојед]]и имају много [[кутњак]]а за [[жвакање]] и млевење. [[Месојед]]има, с друге стране, требају [[очњак|очњаци]] да убију жртву и раскидају месо.
[[Сисар]]и су генерално [[дипходонт]]и, што значи да могу да развију сетове зуба. Код [[људи]], први сет („бебећи“, „млечни“, „примарни“ сет) обично почиње да се појављује са око шест месеци старости, иако су нека деца рођена са једним или више видљивим зубима, познатим као неонатални зуби. Нормално [[ницање зуба]] са око шест месеци старости може бити болно. [[Кенгур]]и, [[слон]]ови и [[морска крава|морске краве]] ретки су међу сисарима зато што су [[полифиодонт]]и.
Животиње тако развију само један сет зуба (монофиодонти) док друге развију више сетова (полифиодонти). [[Ајкула|Ајкуле]], на пример, нарасту нови сет зуба сваке две недеље да замене изношене зубе. [[Глодар]]и израсту секутиће и имају их стално током глодања, што им помаже у одржавању релативно сталне дужине. Индустрија [[дабар|даброва]] је делом заслужна тој квалификацији. Многи глодари као што су [[пољски миш]]еви (али не и [[обични миш]]еви) и г[[винејска свиња|гвинејске свиње]], као и ''-{leporidae}-'' попут [[зец]]а, имају кутњаке који стално расту као додатак на секутиће.<ref>{{cite journal |author=Tummers M, Thesleff I |title=Root or crown: a developmental choice orchestrated by the differential regulation of the epithelial stem cell niche in the tooth of two rodent species |journal=Development |volume=130 |issue=6 |pages=1049–57 |year=2003 |month=March |pmid=12571097 |doi=10.1242/dev.00332 |url=}}</ref><ref>{{cite journal |author=Hunt AM |title=A description of the molar teeth and investing tissues of normal guinea pigs |journal=J. Dent. Res. |volume=38 |issue=2 |pages=216–31 |year=1959 |pmid=13641521 |doi= 10.1177/00220345590380020301|url=http://jdr.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=13641521}}</ref>
Зуби нису увек надовезани за вилицу, као што је то случај код сисара. Код многих [[гуштер]]а и риба, зуби су надовезани за [[непце]] или на спрат од уста, формирајући додатне правилне редове унутар вилице. Неке [[права кошљориба|праве кошљорибе]] чак имају зубе и у [[гркљан]]у. Иако нису прави зуби у уобичајеном смислу, [[зубић]]и ајкула су готово идентични по структури, и вероватно имају исто еволуцијско порекло. Свакако, зуби изгледа да су се прво развили код ајкула, и нису нађени код примитивних [[безвилична риба|безвиличних риба]] — док [[змијуљица|змијуљице]] имају зуболике структуре на језику, оне су, у ствари, сачињене од [[кератин]]а, не од дентина или глеђи, и не деле никакву повезаност са правим зубима.<ref name=VB/>
Живе [[амфибија|амфибије]] обично имају мале зубе, или их немају уопште, како се обично хране меком храном. Код гмизаваца, зуби су генерално једноставни и конични у облику, иако постоје неке варијације међу врстама, најзаначајније [[очњак|очњаци]] које избацују отров код [[змија]]. Образац секутића, очњака, прекутњака и кутњака пронађен је само код сисара, и до различитих опсега, код њихових [[сисолики гмизавци|еволуциони преци]]. Број ових врста зуба варира битно међу врстама; [[зоологија|зоолози]] користе стандардизоване [[зубна формула|зубне формуле]] да опишу прецизан образац дате групе.<ref name=VB/>
== Извори ==
Линија 11 ⟶ 22:
== Спољашње везе ==
* -{[[Датотека:Wikisource-logo.svg|16п]] Beach, Chandler B., ed. (1914). "[https://en.wikisource.org/wiki/The_New_Student%27s_Reference_Work/Teeth Teeth]". ''[https://en.wikisource.org/wiki/The_New_Student%27s_Reference_Work The New Student's Reference Work]''. Chicago: F. E. Compton and Co.}-
[[Категорија:Анатомија животиња]]
| |||