СК Југославија — разлика између измена

м (Разне исправке)
Након одбране титуле, клуб остаје без дотадашњег игралишта на Тркалишту, и принуђен је да две године чека на завршетак новог на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]]. Иако су играчи због тога имали проблема у одржавању редовних тренинга ипак су успели да, по трећи узастопни пут, стигну до финала државног првенства. Међутим, у репризи прошлогодишњег финала бољи је био [[1. ХШК Грађански|Грађански]] и тесном победом од 2:1 освојио је титулу првака за [[1926]]. годину.
 
Следеће сезоне Југославија је после четири године доминације препустила титулу београдског подсавеза вечитом ривалу [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-у, али и прославила отварање новог стадиона и победу над великим [[ФК Ференцварош|Ференцварошем]] из [[Будимпешта|Будимпеште]] резултатом 5:3. [[Датотека: Jug 1.jpg|155px|thumb|left|У Солуну 18. јануара 1929. у време сусрета са [[ФК Ираклис Солун|Ираклисом]] и [[ФК Арис Солун|Арисом]]]] Вредно је помена и да је у репрезентацији Београдског лоптачког подсавеза која је резултатом 3:0 савладала репрезантацију Суботичког лоптачког подсавеза у финалу [[Купа Краља Александра]] (претходника Купа Југославије), одржаном 18. септембра 1927. учествовало и седам фудбалера Југославије: [[Милорад Арсенијевић]], [[Бранислав Хрњичек]], [[Милутин Ивковић]], [[Петар Јоксимовић]], [[Стеван Лубурић]], [[Стојан Поповић]] и [[Бранко Петровић]].
 
Југославија се [[1928]]. вратила на прво место београдског подсавеза, али у лигашкој завршници првенства није имала успеха и завршила је на последњем, шестом месту. У оквиру прославе 15 година постојања угостила је славну [[ФК Аустрија Беч|Аустрију из Беча]] и изгубила резултатом 3:6. Уследила је смена генерација која се поклопила са почетком златног доба највећег ривала [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-a. У државном првенству [[1929]]. заузето је треће, а [[1930]]. друго место. Те године, три играча Југославије учествовала су на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|првом светском првенству]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]] - [[Бранислав Хрњичек]], [[Теофило Спасојевић]] и [[Момчило Ђокић]]. На међународној сцени, истиче се победа над [[МТК|Хунгаријом]] од 2:0.
 
=== Тридесете године ===