Кокс (гориво) — разлика између измена

слика и исправка
(почињем)
 
(слика и исправка)
Поступним загревањем уситњеног каменог угља или лигнита у коксарама, код температура виших од 200ºC долази до разградње угља, уз стварање разних гасова. Код суве дестилације у коксарама, на високим температурама (од 1000ºC до 1200ºC) остаје металуршки кокс, а код суве дестилације на нижим температурама (од 450ºC до 550ºC) остаје полукокс. Остаци код производње кокса су сирови катран и угљени гас, који износе око 30% вредности производње једне коксаре. Угљени гас садржи приближно 50% водоника, 35% метана и угљен-моноксида 8%.
== Историја ==
[[File:Wilkeson Coke Ovens.jpg|мини|остаци коксара из 1885.г. у близини [[Вилкесон (Вашингтон)|Вилкесона]]]]
 
Кокс се почео користити у металургији гвожђа у 94. веку у Кини,<ref>The Coming of the Ages of Steel, страна 55, [http://www.google.com/books?id=uMwUAAAAIAAJ преглед на Гугл букс]</ref> а у 11. веку почео се користити за високе пећи. Након тога се почео користити средином 18. века у Енглеској. Предност кокса у односу на дрвени угаљ је та што је кокс чвршћи, тако да се висока пећ може више напунити са гвозденом рудом, кречњаком и коксом, и да се могло добити и више сировог гвожђа, сировине за добијање челика.
 
== Металуршки кокс ==
== Водени гас ==
Водени гас (плави гас, синтетски гас, сингас) јесте гас који служи као сировина у индустрији синтезе органских једињења, као гориво код заваривања, производње стакла иу другим индустријама, где је потребно развити високу температуру. Водени гас се производи тако да се пара преводи преко ужареног угља или кокса. Састоји се углавном од угљен-моноксида (CO) и водоника (H<sub>2</sub>) онечишћених с малим количинама CO<sub>2</sub>, N<sub>2</sub>, CH<sub>4</sub>, и O<sub>2</sub>.
== Извори ==
<references/>
{{Commonscat|Coke (fuel)}}