Википедија

Кокс (гориво) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
слика и исправка
даље
Ред 1:
{{радови у току}}
[[File:Koks Brennstoff.jpg|мини|Сирови кокс]]
'''Кокс''' је висококалорично вештачко чврсто [[гориво]], добијено сувом [[Дестилација|дестилацијом]] [[камени угаљ|каменог угља]] или [[лигнит|лигнита]], уз потпуни или делимични недостатак ваздуха. Кокс је тврда, порозна (шупљикава) твар, произведена грејањем угља до високе температуре без приступа ваздуха, а користи се у производњи гвожђа и челика у високим пећима.
Поступним загревањем уситњеног каменог угља или лигнита у коксарама, код температура виших од 200ºC долази до разградње угља, уз стварање разних гасова. Код суве дестилације у коксарама, на високим температурама (од 1000ºC до 1200ºC) остаје металуршки кокс, а код суве дестилације на нижим температурама (од 450ºC до 550ºC) остаје полукокс. Остаци код производње кокса су сирови катран и угљени гас, који износе око 30% вредности производње једне коксаре. Угљени гас садржи приближно 50% водоника, 35% метана и угљен-моноксида 8%.▼
 
▲Поступним загревањем уситњеног каменог угља или лигнита у коксарама, код температура виших од 200ºC долази до разградње угља, уз стварање разних гасова. Код суве дестилације у коксарама, на високим температурама (од 1000ºC до 1200ºC) остаје "прави" металуршки кокс, а код суве дестилације на нижим температурама (од 450600ºC до 550800ºC) остаје полукокс.<ref>[http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html http://www.fercoltd.com/ugaljIkoks.html]</ref> Остаци код производње кокса су сирови катран и угљени гас, који износе око 30% вредности производње једне коксаре. Угљени гас садржи приближно 50% водоника, 35% метана и угљен-моноксида 8%.
== Историја ==
[[File:Wilkeson Coke Ovens.jpg|мини|остаци коксара из 1885.г. у близини [[Вилкесон (Вашингтон)|Вилкесона]]]]
Линија 7 ⟶ 9:
 
== Металуршки кокс ==
Металуршки кокс има грејну вредност по килограму око 800029,5 kcalMJ,<ref>[http:/kg/www.regea.org/assets/files/objavilismo2012/D32_Biofuel_hanbook_REGEA.pdf Порозанhttp://www.regea.org/assets/files/objavilismo2012/D32_Biofuel_hanbook_REGEA.pdf]</ref> што износи око 8,2 KWh тј. око 7000 Kcal. Ради поређења, енергетска вредност дрвета је двоструко мања. Кокс је порозан, сребрнкасто сив, призматичног лома, а садржи нешто пепела и сумпора. Постоје две врсте металуршког кокса :
* кокс за високе пећи, са радном запремином пора око 50%
* ливнички кокс, с порозношћу око 25%, који је густ, збијен и може поднети притисак 12-20 N/mm2.
Линија 17 ⟶ 19:
== Водени гас ==
Водени гас (плави гас, синтетски гас, сингас) јесте гас који служи као сировина у индустрији синтезе органских једињења, као гориво код заваривања, производње стакла иу другим индустријама, где је потребно развити високу температуру. Водени гас се производи тако да се пара преводи преко ужареног угља или кокса. Састоји се углавном од угљен-моноксида (CO) и водоника (H<sub>2</sub>) онечишћених с малим количинама CO<sub>2</sub>, N<sub>2</sub>, CH<sub>4</sub>, и O<sub>2</sub>.
 
C(k) + H<sub>2</sub>O(p) <=> CO(k) + H<sub>2</sub>(p)
== Извори ==
<references/>▼
{{Commonscat|Coke (fuel)}}
▲<references/>
 
[[Категорија:Горива]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кокс_(гориво)”