Класни сукоб — разлика између измена

Где год су друштва подељена на основу [[Престиж|статус]]а, богатства, односно контроле друштвене производње и дистрибуције, неизбежно настаје конфликт. Овакви сукоби кроз историју задобијали су сасвим специфичне облике. Током средњовековног периода сукоб је изазивало инсистирање на праву господара да контролишу приступ млиновима и пекарским пећима,или рецимо, чувени римски конфликт између [[Плебејци|плебејаца]] и [[Патрицији|патриција]]. Једна од најранијих анализа ових сукоба била је она Фридриха Енгелса у књизи ''Немачки сељачки рат'' <ref>Frederick Engels, German Peasants War, marxists.org</ref> Док је једна од најранијих анализа развоја класе кроз развој сукоба између класа у настанку, [[Кропоткин]]ово дело ''Узајамна помоћ''. У овом раду, Кропоткин анализира одлагање робе после смрти у предкласним или ловачко-скупљачким друштвима, и установљује да наследство производи ране класне поделе и сукобе. <ref>Peter Kropotkin, Mutual Aid</ref>

 

Типичан пример класног сукоба јесте сукоб између класа унутар капитализма. Овај облик класног конфликта јавља се историјски између [[Буржоазија|буржоазије]] и [[пролетаријат]]а, и добија форму сукоба око броја сати рада, вредности и висина плата, трошкова робе широке потрошње, културе на послу, контроле над парламентом или бирократијом и економске неједнакости. Посебно спровођење владиних програма који се могу чинити посебно хуманитарним, као што су помоћ у случајевима катастрофе, заправо могу бити варијанта класног сукоба. <ref>Greg Palast, Burn baby burn http://www.gregpalast.com/burn-baby-burnthe-california-celebrity-fires/</ref>

 

[[Макс Вебер]] (1864-1920) је сагласан са основним идејама [[Карл Маркс|Карла Маркс]]а о економији која изазива класни конфликт, али тврди да сукоб класа може такође потицати и из [[престиж]]а и [[моћ]]и.<ref name="Blackwell">Blackwell Reference Online.''[http://www.blackwellreference.com.libproxy.lib.unc.edu/subscriber/uid=834/tocnode?id=g9781405124331_chunk_g97814051243319_ss1-50]''. Retrieved November 24, 2008.</ref> Он наводи да престиж резултира различитим статусним груписањима. Овај престиж је заснован на друштвеном статусу нечијих родитеља. Престиж је приписана вредност и најчешће се не може променити. Вебер сматра да разлике у количини моћи доводе до формирања политичких странака. <ref name="Blackwell"/> Вебер се не слаже са Марксом када је реч о формирању класа. Док Маркс сматра да су групе сличне због свог економског статуса, Вебер тврди да се класе у великој мери формирају по основи друштвеног статуса <ref name="Blackwell"/>

 

Многобројни претежно марксистички и анархистички мислиоци тврде да класни сукоб постоји и у друштвима совјетског типа. У њиховој аргументацији као класа описује се бирократски слој формиран од стране владајуће политичке странке (познат као номенклатура у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]) - понекад називан и "нова класа"<ref>{{cite book | first = Milovan | last = Đilas | authorlink = Milovan Đilas | year = 1983, 1957 | title = The New Class: An Analysis of the Communist System | edition = paperback | publisher = Harcourt Brace Jovanovich | location = San Diego | isbn = 0-15-665489-X}}</ref>- са циљем да контролише средства за производњу. Ова владајућа класа отуда налази се у супротности са остатком друштва, који генерално чини пролетаријат. Ова врста система се назива од стране његових противника државним капитализмом, државним социјализмом, бирократским колективизмом или новим класним друштава.