Методика наставе географије — разлика између измена

(→‎Литература: Нови извор)
„Образован је онај човек који зна где ће наћи оно што не зна“ — [[Георг Зимел]]. Географија као наука је погодна за проучавање и има могућност да развије интересовање и радозналост код ученика и слушалаца. Њен задатак је да мотивише појединца да рад и истраживање. Улога наставника је да осавремењује градиво и да на најприкладнији начин приближи слушаоцу.
=== Принцип систематичности и поступности ===
Свако знање треба усвајати постпуно и систематично, од самог почетка. Основе овог принципа дефинисао је [[Немачка|немачки]] учитељ [[Дистервег Фридрих Адолф Вилхелм]] на основу обрасца — „суштина поступности лежи у четири правила: од ближег ка даљем, од једноставног ка сложеном, од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом“.
Ученици стичу географска знања по системском редоследу, то јест садржаји морају да буду конципирани тако да произлазе једни из других и да усвајање наредних садржаја зависи од квалитета претходно усвојених знања.
Ученици усвајају системска знања према четири дидактичко-методичка правила које је формулисао и установио немачки педагог и теоретичар наставе Адолф Вилхелм Дистервег, а која су делимично модификована и прилагођена учењу географије (Диестервег, 1835). То су:
• просторно – од ближег ка даљем;
• према поступности – од једноставног ка сложеном;
• према редоследу памћења – од лакшег ка тежем;
• према степену сазнајности – од познатог ка мање познатом и непознатом, односно од конкретног ка апстрактном.
У настави географије правило од ближег ка даљем се односи на изучавање и поучавање садржаја регионалне географије. Прво треба изучавати своју земљу, затим земље које се са њом граниче, па земље у даљем окружењу. У случају Србије, логика примарног географског изучавања блиских и регионално повезаних целина упућује на изучавање Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Румуније и Бугарске.
Друго правило се примењује према вертикалној и хоризонталној поступности. Вертикална поступност се односи на изучавања програмских садржаја по разредима (узрасту ученика). Хоризонтална поступност подразумева изучавање према тежини градива у оквиру тематске целине и лекције (лат. лецтио – наставно градиво које се обрађује у току једног школског часа). Лекција почиње једноставнијим садржајима, а наставља се постепеним изучавањем тежих делова градива. Правило од једноставнијег ка сложенијим садржајима налази општу примену у настави географије у основној школи. До усвајања сложенијих садржаја се долази поступно, на основу познатих чињеница и географских веза.
Треће правило, по којем се прво памте географске чињенице, као лакши део наставног садржаја, представља формирање основе за памћење тежих садржаја, као што су географски процеси. Четврто, правило сазнајности, примењује се градацијом садржаја према достигнутом нивоу познавања градива или делова градива. У наставним програмима географије заступљени су садржаји који се односе на конкретне географске чињенице, али и садржаји које ученици доживљавају као апстрактне. У наставним ситуацијама у којима постоји могућност градације и повезивања, прво се уче и памте конкретни, а затим апстрактни географски садржаји.
Принцип систематичности и поступности у настави географије захтева да се географска материја обликује у логичке целине (наставне теме) и да се онда разврстава на наставне јединице. Поступност у настави подразумева увођење ученика у ново градиво на темељу стеченх знања, а у складу са његовим умним потенцијалима.
 
=== Принцип очигледности ===
Затеве за очигледношћу у науци увелики су антички филозофи, нарочито Аристотел. У новије време поборници овог принципа били су [[Џон Лок]], [[Лењин]] и [[Жан Жак Русо]]. У географији је основа сваког учења посматрање, опажање и повезивање. За наставу није само важно обично посматрање неке појаве, већ сазнање исте.
Анониман корисник