Методика наставе географије — разлика између измена

м
=== Принцип трајности знања, вештина и навика ===
„Заборав је услов памћења“ — [[Борислав Стевановић]]. Трајност знања зависи од наставног промена, корелације, правилног избора метода и облика рада, наставних средстава, као од мотивисаности самог појединца. У географији се најбоље памте [[закон]]итости и међусобно повезане појаве, док се најбрже памте, али и брзо заборављају цифарски подаци (висине, дужине, број [[становник]]а) и разни називи (имена [[река]], [[планина]] и сл).
Овај принцип се односи на географска знања која су стечена на различитим когнитивним нивоима, а која су до те мере утемељена да се уз одређено подсећање лако освежавају и дуго задржавају.
Ovaj princip se odnosi na geografska znanja koja su stečena na različitim kognitivnim nivoima, a koja su do te mere utemeljena da se uz određeno podsećanje lako osvežavaju i dugo zadržavaju.
Принцип трајности знања у настави географије ослања се на четири Брунерова аспекта: 1) предиспозиције учења, 2) начин структурисања садржаја који се изучава, како би лакше био схваћен од стране ученика, 3) издвајање најзначајнијих секвенција у којима ће се презентовати наставни садржај и 4) природе и динамике вредновања. Наставник тако оспособљава ученика да размишља географском логиком што је основни предуслов трајности запамћивања, уместо да ствара географске свезналице (Брунер, 1966).
Princip trajnosti znanja u nastavi geografije oslanja se na četiri Brunerova aspekta: 1) predispozicije učenja, 2) način strukturisanja sadržaja koji se izučava, kako bi lakše bio shvaćen od strane učenika, 3) izdvajanje najznačajnijih sekvencija u kojima će se prezentovati nastavni sadržaj i 4) prirode i dinamike vrednovanja. Nastavnik tako osposobljava učenika da razmišlja geografskom logikom što je osnovni preduslov trajnosti zapamćivanja, umesto da stvara geografske sveznalice (Bruner, 1966).
Трајно усвојена знања подразумевају системско организовање градива. Систем треба да обухвати:
Trajno usvojena znanja podrazumevaju sistemsko organizovanje gradiva. Sistem treba da obuhvati:
• постављање циља;
• postavljanje cilja;
• разврставање на логичке сегменте;
• razvrstavanje na logičke segmente;
• учење према утврђеним етапама;
• učenje prema utvrđenim etapama;
• повезивање наставних тема;
• povezivanje nastavnih tema;
• понављање и увежбавање.
• ponavljanje i uvežbavanje.
Трајност знања условљена је квалитетом самосталног проверавања. Најбоље је своје знање проверити 4 или 5 сати после примарног учења или наредног дана. Тада ученик може реалистичније да сагледа и утврди лични квантум и употребљивост усвојених знања. У току понављања белешке не смеју да буду доступне. Смисао учења географских садржаја је њихово дугорочно запамћивање, не декларативно, које се односи на знање географских чињеница, већ процедурално памћење. Дугорочно памћење географских садржаја захтева да наставник оспособи ученике да своје учење усмере на давање одговора на питања као што су: „Ако се нешто налази тамо, због чега је тамо“, уместо да дају одговоре на питања са доминантним дескриптивизмом као што су: „Где се налази пустиња Такла Макан?“
Trajnost znanja uslovljena je kvalitetom samostalnog proveravanja. Najbolje je svoje znanje proveriti 4 ili 5 sati posle primarnog učenja ili narednog dana. Tada učenik može realističnije da sagleda i utvrdi lični kvantum i upotrebljivost usvojenih znanja. U toku ponavljanja beleške ne smeju da budu dostupne. Smisao učenja geografskih sadržaja je njihovo dugoročno zapamćivanje, ne deklarativno, koje se odnosi na znanje geografskih činjenica, već proceduralno pamćenje. Dugoročno pamćenje geografskih sadržaja zahteva da nastavnik osposobi učenike da svoje učenje usmere na davanje odgovora na pitanja kao što su: „Ako se nešto nalazi tamo, zbog čega je tamo“, umesto da daju odgovore na pitanja sa dominantnim deskriptivizmom kao što su: „Gde se nalazi pustinja Takla Makan?“
У настави географије не треба инсистирати на знању чињеница (магационирању), већ фактографску грађу треба употребљавати као оруђе за постизање сазнајних циљева. Географска знања која су стечена употребом географске карте, израдом тематских карата, картограма и модела, трајнија су и лакше се обнављају.
U nastavi geografije ne treba insistirati na znanju činjenica (magacioniranju), već faktografsku građu treba upotrebljavati kao oruđe za postizanje saznajnih ciljeva. Geografska znanja koja su stečena upotrebom geografske karte, izradom tematskih karata, kartograma i modela, trajnija su i lakše se obnavljaju.
Трајност знања зависи од усмеравања целог наставног процеса. За добијање консолидованих географских знања неопходно је понављање више пута и проверавање до потпуног запамћивања. Трајност се показује у способностима примене стечених знања. Садржаји који одражавају суштину географског процеса најдуже се памте.
Trajnost znanja zavisi od usmeravanja celog nastavnog procesa. Za dobijanje konsolidovanih geografskih znanja neophodno je ponavljanje više puta i proveravanje do potpunog zapamćivanja. Trajnost se pokazuje u sposobnostima primene stečenih znanja. Sadržaji koji odražavaju suštinu geografskog procesa najduže se pamte.
Учење је процес стицања знања, док је памћење способност задржавања и активирања знања. Степен заборављања географских садржаја зависи од концентрације у току учења, понављања, протока времена (осипање трагова памћења), ометања и потискивања. Памћење нових садржаја може бити ометено раније наученим градивом (ретроактивна инхибиција), али и у случају када раније научено градиво омета учење и памћење новог (проактива инхибиција). Утврђено је да су чешћи облици проактивне него ретроактивне инхибиције (Рот, 1987). Интенционално учење и учење у чијој је основи изражен фактор мотивације, знатно успорава процес заборављања. Сличност географских наставних садржаја може да изазове отежано памћење и задржавање у дугорочној меморији. Када се изучавају две или више међусобно сличних географских регија, без обнављања и проверавања, тада се може јавити ометање у запамћивању и отежано досећање приликом проверавања знања на крају тематске целине. Намера да се садржај запамти или фактор воље на дужи рок, позитивно делује на степен запамћивања. Темељно научени садржаји отпорнији су на заборављање. Активно реаговање током учења у смислу анализирања и формулисање географских процеса својим речима, записивање и географско размишљање спречавају појаву монотоности у учењу, а тиме и смањују степен заборављања. Мисаоне активности усмерене на проналажење значења за непознате садржаје, повезивање са познатим, асоцијативно памћење, постављање питања себи и размишљање како би то разјаснили неком другом, успоравају фактор заборављања и потискивања. Доказано је да вербално понављање, или једно гласно понављање побољшава запамћивање чак до 25%. Временско распоређивање понављања је веома битан фактор спречавања заборављања. Према теорији осипања памћења („теорија стаза“) степен заборављања одређеног садржаја условљен је понављањем и размишљањем о материји која се учи.
Učenje je proces sticanja znanja, dok je pamćenje sposobnost zadržavanja i aktiviranja znanja. Stepen zaboravljanja geografskih sadržaja zavisi od koncentracije u toku učenja, ponavljanja, protoka vremena (osipanje tragova pamćenja), ometanja i potiskivanja. Pamćenje novih sadržaja može biti ometeno ranije naučenim gradivom (retroaktivna inhibicija), ali i u slučaju kada ranije naučeno gradivo ometa učenje i pamćenje novog (proaktiva inhibicija). Utvrđeno je da su češći oblici proaktivne nego retroaktivne inhibicije (Rot, 1987). Intencionalno učenje i učenje u čijoj je osnovi izražen faktor motivacije, znatno usporava proces zaboravljanja. Sličnost geografskih nastavnih sadržaja može da izazove otežano pamćenje i zadržavanje u dugoročnoj memoriji. Kada se izučavaju dve ili više međusobno sličnih geografskih regija, bez obnavljanja i proveravanja, tada se može javiti ometanje u zapamćivanju i otežano dosećanje prilikom proveravanja znanja na kraju tematske celine. Namera da se sadržaj zapamti ili faktor volje na duži rok, pozitivno deluje na stepen zapamćivanja. Temeljno naučeni sadržaji otporniji su na zaboravljanje. Aktivno reagovanje tokom učenja u smislu analiziranja i formulisanje geografskih procesa svojim rečima, zapisivanje i geografsko razmišljanje sprečavaju pojavu monotonosti u učenju, a time i smanjuju stepen zaboravljanja. Misaone aktivnosti usmerene na pronalaženje značenja za nepoznate sadržaje, povezivanje sa poznatim, asocijativno pamćenje, postavljanje pitanja sebi i razmišljanje kako bi to razjasnili nekom drugom, usporavaju faktor zaboravljanja i potiskivanja. Dokazano je da verbalno ponavljanje, ili jedno glasno ponavljanje poboljšava zapamćivanje čak do 25%. Vremensko raspoređivanje ponavljanja je veoma bitan faktor sprečavanja zaboravljanja. Prema teoriji osipanja pamćenja („teorija staza“) stepen zaboravljanja određenog sadržaja uslovljen je ponavljanjem i razmišljanjem o materiji koja se uči.
 
== Види још ==