Википедија

Млетачко-турски рат (1714—1718) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Disambiguated: Мореја → Пелопонез; Unlinked: Мореја
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Турско-млетачки рат (1714—1718)''' вођен је упоредо са [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турским ратом (1716—1718)]]. Оба рата завршена су потписивањем [[Пожаревачки мир|Пожаревачком мира]] 21. јула 1718. године
 
== Позадина ==
 
После турског пораза у [[Опсада Беча (1683)|Другој опсади Беча]] 1683. године, образована је [[Света лига (1684)|Света лига]] 1684. године. У савез су ушле [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољска]], [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]], [[Млетачка република]], [[Свето римско царство]], а касније им се придружила и [[Руско царство|Русија]]. Поражена у [[Велики турски рат|Великом турском рату]], [[Османско царство|Турска]] је [[Карловачки мир|Карловачким миром]] приморана да се одрекне великог дела територије у корист [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[Млетачка република]] је овим миром добила [[Пелопонез|Мореју]], [[Книн]], [[Сињ]], [[Вргорац]] и [[Габела|Габелу]]. Турци су, након потписивања мира желели да поврате ове територије, нарочито Мореју. Ипак, мир је одржаван више од 12 година. У међувремену, Турска обнавља своју морнарицу, а европске силе, заузете [[Рат за шпанско наслеђе|Ратом за шпанско наслеђе]] и [[Нордијски рат|Нордијским ратом]] нису могле да Млетачкој републици притекну у помоћ.
Турци су своје проблеме са Русима решили у [[Руско-турски рат (1710-1711)|Руско-турском рату]] (1710—1711) и осигурани са те стране могли су да започну рат са Млецима. Као повод за започињање рата послужило је то што је Млетачка пружила уточиште црногорском епископу [[Данило I Петровић Његош|Данилу]] након неуспешног устанка против Турака.
 
== Турско освајање Мореје ==
 
Током првих месеци 1715. године, велики везир [[Силахдар Дамат Али Паша]] са војском од 70 000 војника до јуна стиже до логора [[Теба (град у Грчкој)|Тебе]]. Истовремено, турска морнарица са 80 ратних бродова осваја последње млетачке територије у [[Егејско море|Егејском мору]], [[Тинос]] и [[Аигина|Аигину]]. Млеци скоро да нису ни имали копнене снаге па нису успевали да пружају отпор Турцима на копну. 25. јуна Турцима се предао [[Акрокоринт]] уз гаранције да војници могу безбедно изаћи из града. Међутим, [[јаничари]] жељни борбе упадају у утврђење и масакрирају Млечане. Велики број војника тада је убијен или одведен у ропство. Спасило се само 180 млетачких војника који су побегли на [[Крф]]. Ови догађаји послужили су касније као инспирација [[Лорд Бајрон|Лорду Бајрону]] за песму "Опсада Коринта"Коринта“. 20. јула Турци освајају и [[Нафплио]], центар млетачких снага у Мореји. Не добијајући помоћ, млетачка војска капитулира, а цео [[Пелопонез]] поново је освојен у наредних 100 дана.
 
== Опсада Крфа ==
 
Након успеха у Мореји, Османлије су се окренуле освајању млетачких [[Јонска острва|Јонских острва]]. Они без проблема одвајају острво [[Лефкада|Лефкаду]] (8. јула 1716) које су им Млеци отели 1684. године. Одатле крећу у напад на млетачко најважније острво [[Крф]]. Опсада Крфа почела је 19. јула 1716. године. У утврђењу је остало 8000 Млечана под вођством [[Јохан Матијас|Јохана Матијаса]]. Након великог невремена које је острво задесило 9. августа, Османлије прекидају опсаду. Браниоци Крфа ово невреме приписивали су њиховом свецу, [[Свети Спиридон|Светом Спиридону]].
 
== Аустријска интервенција и крај рата ==
 
У лето 1715. године босански паша креће, са војском од 40 000 људи у освајање млетачких поседа у [[Далмација|Далмацији]]. Турски војници поражени су код [[Сињ|Сиња]]а. Османски напад на Далмацију наводи Аустрију да ђе у рат.
 
Уз финансијску подршку папе [[Папа Климент XI|Климента XI]] и гаранција од напада [[Краљевина Француска|Француске]], Аустрија је спремна за рат са Турском. 13. априла 1716. године аустријски цар [[Карло VI]] обнавља савез са Млетачком републиком због чега Турска објављује рат Аустрији. После великих аустријских победа у [[Битка код Петроварадина|бици код Петроварадина]] и [[Опсада Београда (1717)|опсаде Београда]] Турци су приморани да траже мир. Он је склопљен 21. јула 1718. године у Пожаревцу. [[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] Венеција је добила [[Јонска острва]] и [[Далмација|Далмацију]], али је изгубила поседе на [[Крит|Криту]]у и [[Пелопонез|Пелопонезу]]у. Мир је трајао до новог [[Руско-аустријско-турски рат (1735-1739)|Аустријско-турског рата]] (1735—1739).
 
== Види још ==
 
* [[Аустријско-турски рат (1716—1718)]]
* [[Пожаревачки мир]]
 
[[Категорија:Османски ратови у Европи]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Млетачко-турски_рат_(1714—1718)”