Битка код Левунија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 5:
1090/1091. године Цариград се нашао под [[Опсада Цариграда (1090—1091)|опсадом]] [[Печенези|Печенега]], полуномадског народа из [[Централна Азија|Централне Азије]], и са копна и са мора. У нужди, цар [[Алексије Комнин]] се обратио за помоћ номадском племену Кумана. Кумани су се у јужноруску низију доселили после Печенега, а по свом језику припадали су [[Турци]]ма. Цар Алексије је судбину Византије положио у руке поглавици овога племена.
 
Војске Кумана и Византинаца сукобиле су се са војском Печенега у подножју планине Левунион 29. априла 1091. године. Борба је била неочекивано крвава. Бројчано надмоћни Печенези нису очекивали отпор Византинаца па је њихову војску пратило мноштво жена и деце. Алексије је и њих нападао без милости. Печенези су доживели велики пораз. [[Ана Комнин]] нам преноси дојам који је битка оставила на савременике "читав„читав народ од безброј људи сатрт је у једном једином дану“. Прстен који је био стегнут око Цариграда је пробијен. Планови емира Чахе су пропали, а Алексије га је касније матирао још једним сјајним дипломатским потезом. Алексије против њега окреће његовог зета, емира [[Никеја|Никеје]] [[Абул Касим|Абула Касима]].
 
Битка код Левунија представља важан догађај у византијској историји. Каснији историчари означавају ову битку као почетак поновног освајања територија познату под називом "[[Комнинска рестаурација]]".