Македонски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Персејев почетни успех против римске војске у Тесалији 171. п. н. е. није променио велику неравнотежу моћи. Римљани су поново одбили краљеву понуду да преговарају. Током следеће три године римски су заповедници више времена посвећивали пљачки него покушајима да поразе Персеја. Познат је догађај када је [[претор]] Луције Хортензије усидрио своје бродове код града [[Абдера|Абдере]], римског савезника, и захтевао залихе; када су Абдерани тражили да се саветују са сенатом, Хортензије је порушио град, најугледније грађане поубијао, а остале продао у робље. Када су жалбе стигле до сената, било је само слабих захтева да римски заповедници надокнаде штету. Године 168. п. н. е. искусни [[Луције Емилије Паул Македонац|Луције Емилије Паул]] био је поново изабран за конзула и послат да успостави дисциплину. Он је брзо довео трећи македонски рат до краја, тако што је победио Персеја у [[битка код Пидне|бици код Пидне]] јуна 168. п. н. е. Персеј је био лишен власти, а Македонија подељена на четири области које нису смеле да одржавају међусобне односе и које су морале да Риму плаћати [[порез]] у висини пола пореза који су раније плаћали краљу.
Рим је 167. п. н. е. кренуо у кажњавање оних који су се сврстали уз Персеја (као што је илирски владар [[Генције]]), оне чија је лојалност била несигурна (као Еумен), па чак и оне који су размишљали да посредују у рату (као [[Родос]]). Паул је, следећи инструкције сената, претворио у [[Робови|робове]] 150.000 становника [[епир]]ских градова. У [[Ахаја|Ахаји]] је 1.000 најугледнијих грађана за које се сумњало да гаје симпатије према Македонији одведено у Рим као таоци. (Међу њима је био и Полибије, који се спријатељио са породицом [[Сципиони|Сципиона]] и написао своје велико историјско дело о успону Рима уз привилегију приступа гледиштима сенаторске аристократије.) Еумен није био пуштен да се обрати сенату током своје посете [[Италија|Италији]]; то што је изгубио наклоност Римљана изазвало је његове непријатеље да се почну отимати око пергамских територија, а 164. године једно је римско изасланство у [[Мала Азија|Малој Азији]] јавно позвало да му се поднесу жалбе против краља. Родос је до тог времена цветао као водећи трговачки центар источног [[Медитеран]]а, користећи своја велика средства за сузбијање [[Гусарство|пиратства]]; сада је Рим поткопао његову економију и моћ тако што је острво [[Делос]] прогласио слободном луком и тако Родос лишио прихода од лучких намета. Неке малоазијске територије, додељене Родосу 189. године, биле су му сада одузете. Али много оштрији предлог сенату – да се Родос прогласи за непријатеља и уништи – наишао је на противљење старијих сенатора као што је [[Катон Цензор]] и био одбијен. Као резултат слабљења Родоса дошло је до ширења пиратства у источном Медитерану (младог [[Јулије Цезар|Јулија Цезара]] заробили су гусари). Током следећег века римски сенатори нису имали политичке воље да потисну пиратство, можда делом и зато што је оно ишло у прилог њиховим интересима: гусари су обезбеђивали на десетине хиљада робова за њихова италска газдинства, а истовремено су отежавали превоз жита, што је у Риму повећавало цене тог производа.<ref name="мак рат
==Четврти македонски рат (149–148. п. н. е.)==
| |||