Македонски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Вакуум власти који су Римљани створили на источном Медитерану на крају се није показао корисним за стабилност. Један авантуриста, [[Андриск]], који је тврдио да потиче од македонских краљева, ушао је без озбиљног отпора у македонске области. Успео је да прикупи војску и победи прве римске снаге послате против њега 149. године под командом претора Публија Јувенција Талне (који је погинуо). Друга римска војска под [[Квинт Цецилије Метел|Квинтом Цецилијем Метелом]] поразила је Андриска 148. п. н. е. Римљани су 147. п. н. е. послали једно изасланство да интервенише у пословима грчких држава. То је изасланство изазвало насилан одговор. Најзад је Рим 146. п. н. е. објавио рат грчким полисима, који су брзо и успешно окончали Метел (сада с надимком ''Македоникус'') и конзул [[Луције Мумије Архаик]]. Сенат је наредио Мумију да Грцима очита лекцију: славни град [[Коринт]] је био уништен, његово благо пренето у Рим, а његове грађевине порушене до темеља.
Природа римске доминације на истоку почиње се након ових ратова одлучно мењати: уместо утицаја преко изасланстава, посредовања у споровима и повремених војних упада наступила је наступа директна управа. Македонија је анектирана као [[Римске провинције|провинција]], којом влада римски [[Промагистрат|проконзул]], који је такође надгледао грчке градове на југу, где су савези били распуштени. Даље на истоку, Пергамско је краљевство било прикључено као провинција [[Азија]] 133. године, као завештање [[Атал III|Атала III]] римском народу. <ref name="">{{Cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/354319/Macedonian-Wars|title=Македонски ратови|langauge={{en}}|publisher=Енциклопедија Британика|date=|access date=1. 1. 2014.}}</ref>
== Извори ==
| |||