Ратови дијадоха — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
'''Ратови дијадоха''' или Ратови [[Дијадоси|Александрових наследника]] ({{јез-гр|Πόλεμος των Διαδόχων, Polemos ton Diadochon}}) били ратови вођени од [[322. п. н. е.]] и [[275. п. н. е.]] између генерала [[Александар Велики|Александра Великог]] и држава које су биле освојене од стране њега. <ref name="">{{Cite web|url=http://www.historyofwar.org/articles/wars_diadochi.html|title=Ратови дијадоха|language={{en}}|access date=1. 1. 2014.}}</ref>
{{bez_izvora}}
'''Ратови дијадоха''' или Ратови [[Дијадоси|Александрових наследника]] ({{јез-гр|Πόλεμος των Διαδόχων, Polemos ton Diadochon}}) били ратови вођени од [[322. п. н. е.]] и [[275. п. н. е.]] између генерала [[Александар Велики|Александра Великог]] и држава које су биле освојене од стране њега.
 
== Позадина ==
Линија 24 ⟶ 23:
Вест о смрти [[Александар Велики|Александра Македонског]] стигле су до [[Античка Грчка|Грчке]]. Почео је устанак, тзв. [[Ламијски рат]]. [[Атина]] и остали градови су се удружили и опколили тврђаву Ламију у којој је био [[Антипатер]]. Антипатеру је било лакше по доласку [[Леостен]]ових сила. Леостен је погинуо у бици. Рат није завршен док [[Кратер (војсковођа)|Кратер]] није дошао из [[Мала Азија|Мале Азије]] и поразио устанике у бици код Кранона.
 
== Први рат дијадоха (322323. п. н. е. - 320. п. н. е.) ==
Убрзо је избио сукоб. Пердикин брак са Александровом сестром [[Клеопатра|Клеопатром]] навео је [[Антипатер]]а, [[Кратер (војсковођа)|Кратера]] и [[Птоломеј Сотер|Птоломеја]] да се удруже у побуну. Стварни узрок за избијање рата је био Птоломејева крађа Александровог тела и његовог преношења у [[Египат]]. Иако је Еуменус поразио побуњенике у Малој Азији, у бици у којој је убијен Кратер, све је било узалуд, јер је и сам [[Пердика]] био убијен од стране својих генерала: Пејтона, [[Селеук I Никатор|Селеука]] и Антигона током инвазије на Египат. <br />
[[Птоломеј Сотер|Птоломеј]] склапа споразум са Пердикиним убицама. [[Пејтон (војсковођа)|Пејтон]] и [[Архидеј]] постају регенти. Убрзо они склапају споразум са [[Антипатер]]ом. [[Антипатер]] постаје регент. [[Антигон]] задржава Фригију, Ликију и Памфилију. [[Птоломеј Сотер|Птоломеј]] задржава [[Египат]]. [[Лизимах]] је задржао Тракију, док су Пердикине убице добили дјелове истока. [[Селеук I|Селеук]] је добио [[Вавилон]], а [[Пејтон]] Медију. Антиген добија [[Елам]]. [[Антипатер]] је задржао европски дио царства, а Антигон са најјачом армијом истока је имао сличну позицију у Азији.
 
== Други рат дијадоха (319. п. н. е. - 315316. п. н. е.) ==
[[Антипатер]] није свог сина Касандра именовао регентом, него Полиперхона. Када је он умро, између њих двојице избија рат у који се мјешају и други [[дијадоси]]. На Касандрову страну стају [[Антигон]] и [[Птоломеј|Птоломеј Сотер]], док Полиперхону помаже Еумен. Полиперхон је потиснут из [[Античка Македонија|Македоније]]. Он бјежи у [[Епир (историјска покрајина)|Епир]] са Александровим сином. Тамо добијају помоћ Александрове мајке и освајају Македонију. Убрзо Касандер враћа Македонију под своју власт. Послије битки, Еумена убијају његови војници и [[Антигон]] постаје још моћнији господар западног дијела царства.
 
== Трећи рат дијадоха (315 п. н. е. - 311. п. н. е.) ==
 
== Четврти рат дијадоха (307. п. н. е. - 301. п. н. е.) ==
 
== Извори ==
{{извори}}
 
[[Категорија:Хеленистичка историја]]