Котор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 39:
Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је [[император]] [[Император Јустинијан|Јустинијан I]] сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а [[535]], после протеривања [[Готи|Гота]], а други град је вероватно сазидао [[Константин Порфирогенит]] у 10. веку на висијама изнад града. Град су [[840]]. похарали [[Сарацени]].
 
Године [[1002]]. запосео га је самопроглашени бугарски цар [[Самуило (цар)|Самуило]]. У време цара Василија II опет припада [[Византија|Византији]]. Нешто пре 1186. године осваја га српски велики жупан Стефан Немања. У то време град је већ био [[епископ]]ско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени [[Доминикански ред|доминикански]] и [[Фрањевачки ред|фрањевачки]] манастири да спрече ширење [[Богумили|богумилства]]
====Котор у Зети и Србији====
Након формирања Кнежевине Зете (1042 - 1078) под Војислављевићима, Котор је делимично аутономан град, а илиро-романско градско становништво бива постепено асимиловано од досељеника из оближњих словенских жупа. Котор је делимично аутономан град и у Краљевини Зети, од 1078. године до првих деценија XII века. Због покушаја укидања аутономије, Котор прилази Византији, а Зета 1143. губи статус краљевине и постаје вазална кнежевина Византије. Освајањем Котора од стране Рашке (Србије) Стефана Немање, 1187. године, постаје остаје дјелимично аутономан град и главна лука касније Краљевине Србије (до 1346) и Српског царства, до његове пропасти (1371). У то време град је већ био [[епископ]]ско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени [[Доминикански ред|доминикански]] и [[Фрањевачки ред|фрањевачки]] манастири да спрече ширење [[Богумили|богумилства]]. У 14. веку трговина града ''-{Cattaro}-'', како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из [[1301]]. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице.
====Под Угарском, Венецијом и Босном====
Слабљење српске државе после Косовске битке [[1389]]. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана, Мађара и Босанаца. Котор је под Краљевином Угарском, од 1371 - 1378. године, па годину дана под Венецијом. Поново је у рукама је угарског краља, од 1379. до 1385. Након Угарске, Краљевина Босна (Твртко I) држи Котор шест година, од 1385. до 1391. године. Босански краљ у њему кује и свој новац.
 
====Котор, независан град - република (1391 - 1420)====
У 14. веку трговина града ''-{Cattaro}-'', како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из [[1301]]. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Слабљење српске државе после Косовске битке [[1389]]. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је [[1420]]. дошао под млетачку власт.
Готово тридесет година (1391 - 1420) Котор је постојао као независтан град- република, све док није, на сопствену иницијативу, услед опасности од експанзије Османског царства, затражио помоћ Млетачке републике.
 
Котор су [[опсада|опсађивали]] и [[Османско царство|Турци]] [[1538]]. и [[1657]], посећивала га [[куга]] [[1572]], а готово је уништен у [[земљотрес]]има [[1563]]. и [[1667]]. По [[Споразум из Кампоформија|Споразуму из Кампоформија]] из [[1797]]. прешао је у руке [[Аустрија|Аустрије]]; али је [[1805]], по [[Пожунски мир|Пожунском миру]], додељен Италији, да би коначно постао део [[Француска|француског]] царства [[1810]].
 
Године [[1814]], град је враћен Аустрији после [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]]. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен [[1869]], али успешан [[1881]], изазвао је две краткотрајне побуне међу [[Кривошије|Кривошијама]] на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског [[штаб]]а.
 
====Под млетачком, француском и аустријском влашћу====
Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године. Добро утврђени град су [[опсада|опсађивали]] и [[Османско царство|Турци]] [[1538]]. и [[1657]], посећивала га [[куга]] [[1572]], а готово је уништен у [[земљотрес]]има [[1563]]. и [[1667]]. По [[Споразум из Кампоформија|Споразуму из Кампоформија]] из [[1797]]. прешао је у руке [[Аустрија|Аустрије]];. алиНаполеонови јеФранцузи [[1805]],су пога [[Пожунскиокупирали мир|Пожунском1805 миру]]- 1806, додељенкао Италији,и даод би1807 коначно-1813. постаогодине, деокујући [[Француска|француског]]у царствањему [[1810]]и свој новац.
Године 1813. град Котор је ослобођен од стране Црногораца и Бокеља (уз помоћ енглеске флоте) али је на захтјев великих сила (после [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]]) морао бити уступљен Аустрији, која ће њим владати од 1814. до 1918. године.
Године [[1814]], град је враћен Аустрији после [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]]. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен [[1869]], али успешан [[1881]], изазвао је две краткотрајне побуне међу [[Кривошије|Кривошијама]] на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског [[штаб]]а.
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Котор је био поприште жестоких борби између [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. После [[1918]]. Котор је постао део [[Југославија|Југославије]], а после [[1945]]. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Котор