Микроталасна пећ — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
(Tagging 3 dead links using Checklinks)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Кување]] хране помоћу микроталаса је открио [[Перси Спенсер]] током изградње једног [[радар]]ског постројења. Док је радио са укљученим радаром приметио је нешто веома чудно. [[Кикирики]] слаткиш у његовом џепу је почео да се топи. Пошто је био човек од акције и већ је имао 120 патената, брзо је схватио могућности. Прво јело које је намерно грејано микроталасима су биле [[кокице]] а потом јаје (које је експлодирало експериментаторима у лице). Тренутно се кокице у [[Северна Америка|Северној Америци]] скоро искључиво спремају у микроталасној пећници, чак имају и посебно „кокице“ дугме које служи за посебно припремљене кесице кукуруза кокичара. Старе методе са врућим ваздухом и кокичањем су већ заборављене.
 
Патент за микроталасно кување је [[1946]]. године пријавио Рејтеон, а 1947. је направљена прва пећница. Димензије су биле импозантне. Висине скоро 2 метра и тежине око 340 -{[[килограм|kg]]}-, трошила је око 3 -{kW}-. Први примерци који су се нашли у радњама [[1954]]. године су били снаге 1600 W, а коштали су 2000$ до 3000$.
 
Први велики продор на тржиште је забележен у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 1975. години када је продато милион комада и од тада се микроталасна пећница све више виђа у кухињама. Процењује се да тренутно 95% америчких домаћинстава има микроталасну пећницу.
 
== Физичке основе ==
== Кување ==
 
Пошто већина намирница у себи садржи воду, молекули воде апсорпцијом микроталаса постају локални извори топлотне енергије. Тако, за разлику од кувања у термичким пећима - [[штедњак|штедњацима]] (на дрва, струју или [[гас|плин]]) где топлота споља продире у материјал, овде се топлота ствара у материјалу. <!--Ово у загради није чак ни погрешно Због тога у микроталасним рернама [[храна]] не загорева нити се ствара корица приликом печења. Микроталасне рерне су нарочито погодне за подгревање хране (нпр [[супа|супе]], [[чорба|чорбе]], [[сарма|сарме]], [[пире]]... директно у тањиру), подгревање-освежење бајатог [[хлеб]]а, за кување [[џем]]ова без мешања приликом кувања, за печење [[кромпир]]а у љусци, припрему [[крем]]ова, [[пудинг]]а и [[фил]]ова за [[торта|торте]] ... Кување у микроталсној рерни је могуће и пожељно без [[маст]]и и [[уље|уља]] (које иначе прска), те омогућује [[дијета]]лну исхрану. Није дозвољено кувати [[јаја]] у љусци јер експлодирају. Кување у микроталасној рерни је брже, економичније, [[храна]] због тога губи мање [[витамин]]а. Не сме се користити метално посуђе већ посуђе од [[стакло|стакла]], [[керамика|керамике]],... није чак дозвољено да тањири имају [[злато|златни]] поруб! Кувањем у оваквој рерни се врши и [[стерилизација]] јер молекули у микроорганизмима такође исијавају топлоту. Храна се никад не кува до краја тј. излагање микроталасима се прекида 5-10 минута раније јер топлота изсијава из материјала и по престанку зрачења.-->
 
С тиме у вези постоје више занимљивости.
Куриозитет је изванредна ефикасност микроталасних пећи за прављење кокица. Кукурузно зрно за кокице има јаку и непропусну опну кроз коју водена пара не може да прође па када вода у зрну, под утицајем микроталаса, испари у зрну долази до пораста притиска под којим зрно експлодира. Међутим, због огромене вискозности садржаја, зрно се не разлети него остаје у једном пенушавом комаду - кокици. (Док би се рецимо цео кестен или јаје у љусци разлетео на све стране што би могло да буде последње што је дотична пећ кувала.)
 
Кување [[џем]]ова је далеко једноставније. Стаклена посуда, килограм воћа, 400-600 грама [[шећер]]а и зависности врсте воћа и 20 минута кувања. Џем се промеша само једанпут благо после 10 мин кувања. Оно што је занимљиво да овај џем не може да загори како приликом кувања на класичном [[шпоретштедњак|шпорету]]у а поред тога осетљиво воће, кајсије на пример, остаје у комадима тј не оштећује се сталним мешањем као при класичном кувању џема. Такође кува се без конзерванаса и одмах је употребљиво.
 
Добре стране микроталасних пећи су што штеде енергију (јер се ова не расипа на грејање лонаца и шерпи), и што је кување много брже јер се топлота ствара у самом објекту. Такође добра страна микроталасне пећи је да се храна може грејати у: керамичким, стакленим, пластичним па чак и папирним-картонским посудама. Лоше особина је да не може да се обезбеди равномерно загревање и да не може да угреје намирнице изнад тачке кључања воде (100 -{°C}-). Иако се справа зове пећ (или рерна) у њој се храна кува (дакле битно је присуство воде), а не пече. То је главна заблуда (очекивање да пећ пече) због које микроталасне пећи код нас наилазе на неоправдано велики отпор. Постоје пећнице које имају додатни грејач за термичку обраду хране али је њихова употреба компликованија пошто за једну врсту кувања се може користити метална посуда а за другу не или обрнуто када се ради о пластичним посудама.
1.572.075

измена