Огњеслав Костовић Степановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 26:
Две деценије пре [[Фердинанд Цепелин|Цепелина]] који је радио према нацртима [[Давид Шварц|Давида Шварца]], Огњеслав је конструисао ваздушни брод одн. тзв. дирижабл ''Русија'' и израдио за њега [[бензински мотор]] на водено хлађење и електрично паљење. [[Дирижабл]] је [[1888]]. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало новчаних средстава. Летелица је остала да лежи у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио [[пожар]].
[[Датотека:Ognjeslav Kostovic.jpg|мини|десно|140п|Огњеслав Костовић из млађих дана]]
Задња нада Костовића да ће његов ваздушни брод бити тестиран у ваздуху пропала је након што је [[Министарство војске Русије]] одбило његов захтев да откупе летелицу. У Адмиралском бродоградилишту у Петрограду је правио дирижабл дужине 60 и пречника 12 метара са чврстом конструкцијом, дефинитивно различито од свих познатих летећих балона. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф [[Фердинанд Цепелин]]. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Костовић '''проналазач првог ваздушног брода'''.<ref>Група аутора, ''Русское воздухоплавание. История и успехи'', 1911, стр. 38.</ref><ref> Записки И. Р. Т. О., 1883, вып. 2 отд. 11, стр. 123—126.</ref><ref>''История воздухоплавания и авиации в СССР. Период до 1914 г.'', Под ред. В. А. Попова. М., 1944, стр. 151.</ref>
 
[[1879]]. године тражећи за изградњу дирижабла нов материјал измислио је „арборит” по многима први вештачки, [[синтетика|синтетички]] материјал, неку врсту шпер-плоче.<ref>Гурьев А., ''Записка о производстве "арборита"'', СПб., 1903.</ref> У својој фабрици шпер-плоча у [[Санкт Петербург|Петрограду]], Костовић је израђивао кофере, чамце, [[понтонски мост|понтонске мостове]] и друге предмете за практичну употребу као и делове за своје [[изум]]е.