Сопот — разлика између измена

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујучи бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко [[Ропочево|Ропочева]] и [[Неменикуће|Неменикућа]] водио за [[Топола (град)|Тополу]] и даље. Осим ове механе „''шиндралије''“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села [[Ропочево|Ропочева]]. Око [[1838]]. године у месту старе механе „''шиндралије''“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села [[Ропочево|Ропочева]] и [[Неменикуће|Неменикућа]]. Формирано је ово насеље, које је [[1893]]. године проглашено за варошицу.

По попису из [[1921]]. године. Сопот је имао 100 [[кућа]] са 414 [[становник]]а. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ ([[Банат]]) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу [[1906]]. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463. </ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника</ref>

{| width style="width:50%"; style="background:transparentnone; "

| valign style="top" width=":50%"; vertical-align:top; style="border:1px solid gray; " |

| valign style="down" width=":50%;" |