Операција Кугелблиц — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (ispravke; козметичке измене)
На тај начин створена је пространа и повезана слободна територија под контролом [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] од реке [[Сава (река)|Саве]] до [[Проклетије|Проклетија]]. У тој области попуњаване су јединице и настајале нове, настали су органи власти и вршена је пропаганда у народу.
 
За немачке снаге на [[Балканско полуострво|БалканБалкану]]у ова слободна територија представљала је битан проблем због своје величине, притиска који су јединице са те територије вршиле на саобраћај у долини [[Босна|Босне]], као и због опасности да послужи као основица за продор у правцу [[Јадранско море|ЈадранЈадрана]]а и у правцу виталних саобраћајница у долини [[Морава|Мораве]]. Услед недостатка расположивих снага, током новембра [[1943]]. године Немци су били у стању да предузму само једну ограничену операцију којом су овладали [[Зворник]]ом и [[Тузла|Тузлом]] ([[11. новембар|11. новембра]]), ради стварања повољније операцијске основице. Сабирање снага за обухватну операцију окончано је првих дана децембра 1943. године.
 
== План операције и употребљене снаге ==
Почетком новембра 1943. 1. брдска дивизија концентрисана је у области [[Сјеница|Сјенице]] ради учешћа у операцији ''Кугелблиц''. Током новембра у више наврата њене борбене групе предузимале су испаде и насилна извиђања према слободној територији. Најзначајнији од њих био је удар 14/15. новембра низ долину Милешевке и према Бродареву. Немачке јединице су током тог напада натерале на повлачење батаљоне 3. санџачке бригаде наневши им губитке и заузевши [[Бродарево]], али су се пред противнападом повукле.
 
Оценивши озбиљном опасност од немачке концентрације и врло неповољног односа снага на линији [[Сјеница]] - [[Пријепоље]], Штаб [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] предложио је да своје снаге повуче на леву обалу [[Лим (река)|ЛимЛима]]а и да припреми одбрану по дубини, али је штаб [[Други ударни корпус НОВЈ|Корпуса]] одбацио овај предлог и наредио активна дејства на десној обали Лима упркос опасности од опкољавања. Тако су се почетком децембра на десној страни [[Лим (река)|ЛимЛима]]а у непосредној околини [[Пријепоље|Пријепоља]] налазила два батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. У самом граду налазила се [[Прва шумадијска бригада НОВЈ]] која је после напорног марша стигла 26. новембра, и била је смештена у згради болнице на десној обали [[Лим (река)|ЛимЛима]]а ради одмора.
 
==== Основни проблем напада ====
 
Почетак напада одређен је 4. новембар. Немачка команда пажљиво је анализирала распоред и дејства снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга пролетерска дивизија]] имала је 3 батаљона са десне стране [[Лим (река)|ЛимЛима]]а. Ови батаљони имали су добар положај у односу на комуникације и у случају јачег напада, могли су послужити као задржавајућа одбрана. Тиме би се добило време за организовање главне линије одбране на Лиму и даље по дубини.
 
Основну препреку за немачко наступање, као и значајан ослонац одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], представљала је река Лим. Штаб Прве брдске дивизије имао је под својом командом и [[Дивизија Бранденбург|2. пук Бранденбург]], специјалну командоску јединицу. Стога је направио смео и креативан план напада. Уместо уобичајено примењиваног снажног удара по предњим положајима противника, уз помоћ штаба пука [[Дивизија Бранденбург|Бранденбург]] разрађен је план по којем је главни циљ напада, мост на [[Лим (река)|ЛимЛиму]]у у [[Пријепоље|Пријепољу]], требало да буде освојен командоском акцијом непосредно пре почетка главног напада.
 
===== Решење проблема =====
 
Дана [[4. децембар|4. децембра]] пре зоре групе маскираних немачких командоса из [[Дивизија Бранденбург|2. пука „Бранденбург“]] су, према плану, уз помоћ водича из муслиманске милиције, успели да заобиђу положаје Чачанског батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Успевши да остану непримећени, ушли су у [[Пријепоље]], хладним оружјем ликвидирали стражу на мосту и заузели мост на [[Лим (река)|ЛимЛиму]]у. Делови пука су истовремено, након успешног прикрадања, мањим интервенцијама против партизанских делова успели да створе уже обезбешење пута који низ реку [[Милешевка (река)|Милешевку]] води у [[Пријепоље]]. На тај начин, Немци су били у стању да напад, уместо ломљењем спољашње одбране, напад започну маршевским упадом оклопно-моторизованих делова [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] у [[Пријепоље]]. Још пре него што је одбрана активирана, Немци су успели да са масом снага пређу Лим. Јединица која је требала да буде ослонац одбране, [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прва шумадијска бригада]], затечена је потпуно неразвијена за борбу, у свом преноћишту, у болници са леве стране [[Лим (река)|ЛимЛима]]а.
 
На тај начин, Немци су још пре правог отварања борбе, успели да освоје доминантне позиције. Кључни и најделикатнији циљ напада, мост на Лиму у [[Пријепоље|Пријепољу]], освојен је препадом и задржан у својим рукама правовременим развојем напада. На тај начин, главна природна предност одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] - река Лим - претворена је у њихов главни проблем. Три батаљона су на самом почетку остала изолована и опкољена на десној страни Лима, а главна линија одбране, која је сувише зависила од њихове правовремене реакције, није уопште активирана и развијена.
 
===== Наставак борбе у Пријепољу =====
На тај начин су јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] биле принуђене да прихвате борбу у веома подређеном положају. Снаге у [[Пријепоље|Пријепољу]] биле су приковане за положај и тучене премоћном концентрисаном ватром из бројних тешких оруђа, а батаљони са десне стране Лима под сложеним условима пробијали су се према [[Лим (река)|ЛимЛиму]]у. Њихов целодневни огорчени отпор ипак је задржао наступање
[[Датотека: spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg|мини|десно|400п|'''На рушевинама болнице на левој обали Лима у Пријепољу из које су се бранила два батаљона Прве шумадијске бригаде. после рата изграђен је меморијални центар са спомеником и таблама са именима 408 погинулих бораца.''']]Немаца, тако да су немачке моторизоване колоне биле у могућности да наставе наступање према [[Пљевља|Пљевљима]] тек сутрадан, [[5. децембар|5. децембра]]. У сумрак и након пада мрака блокиране јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] из [[Пријепоље]] кренуле у пробој по групама. Приликом одбране и пробоја претрпеле су врло тешке губитке.<ref>Division Brandenburg, Axis history, http://www.axishistory.com/index.php?id=990</ref>
 
=== Наставак операције ===
 
Главна колона [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] наставила је наступање и [[5. децембар|5. децембра]] послеподне продрла у [[Пљевља|Пљевља]], одбацивши слабије делове [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске]] и [[Друга далматинска пролетерска ударна бригада|Друге далматинске бригаде]]. Услед наглог продора Немаца, позадински органи нису успели да у потпуности евакуишу складишта хране и материјала из [[Пљевља|Пљеваља]], па је један део уништен, а део је заплењен од стране Немаца.
 
Помоћна колона [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] наступала је правцем [[Сјеница]] - [[Бродарево]]. Потискујући [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећу санџачку бригаду]] току 4. децембра овладала је [[Бродарево]]м, одакле је наставила наступање делом снага према [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]], у које је ушла [[6. децембар|6. децембра]], а делом према путу [[Пљевља]] - [[Ђурђевића Тара]].
Главнина [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прве брдске дивизије]] у складу са операцијским задатком оријентисала се према [[Чајниче|Чајничу]]. На том правцу налазио се само један батаљон Друге пролетерске, па је 3. батаљон 98. пука [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] [[6. децембар|6. децембра]] ушао у [[Чајниче]] и продужио ка одсеку [[Ново Горажде|Устипрача]] - [[Горажде]], где је ступио у везу са [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизијом]]. На тај начин је [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прва брдска дивизија]] угрозила позадину Пете крајишке дивизије. Истог дана, 5. дивизија одбила је све нападе 1. батаљона 99. пука [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]], који је наступао низ [[Лим (река)|Лим]] ка [[Прибој]]у. Тиме се очигледно испољила намера 1. брдске дивизије ка крилном обухвату [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5. дивизије]].
 
Врховни штаб је на основу заплењене немачке заповести открио немачке намере, па је наложио [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Петој дивизији]] да изманеврише немачки притисак и задржи се у западној [[Србија|Србији]] и [[Санџак (област)|СанџакСанџаку]]у. Дивизија је, међутим, да би избегла обухват, била принуђена да се под борбом повуче из долине [[Лим (река)|ЛимЛима]]а и [[Увац (река)|Увца]] ка [[Вишеград]]у, где је 9. и ноћу 9/[[10. децембар|10. децембра]] прешла [[Дрина|Дрину]], порушила мост и задржала се на просторији [[Рогатица]] - [[Сјемећ]] - [[Сјеверско]], поступивши на тај начин у складу са немачким предвиђањима. Истовремено је, по наређењу [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], на ову просторију пристигла из Србије и [[Прва јужноморавска бригада]], која је ушла у састав [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизије]], а такође јој се прикључио и батаљон [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске]]. Овде је [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] ступила у везу са [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизијом]], која се налазила на просторији Соколовићи - Добрашина - Сјеверско.
 
По пристизању у околину [[Рогатица|Рогатице]], [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пета дивизија]] стављена је под команду [[Трећи босански корпус НОВЈ|Трећег корпуса]], који је наредио њено ангажовање на правцу [[Сребреница]] - [[Зворник]].
У току [[9. децембар|9. децембра]] немачке јединице успеле су да избију на планом предвиђену запречну линију и да са северозапада и севера затвори обруч око [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизије]].
 
[[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизија]] кренула је у наступање из [[Улог (Калиновик)|УлогУлога]]а и [[Калиновик]]а у правцу одсека [[Рогатица]] - [[Соколац]]. [[1. брдска дивизија (Немачка)|Прва брдска дивизија]], чији је 99. пук наступао правцем [[Прибој]] - [[Вишеград]], а 98. пук правцем [[Пљевља]] - [[Горажде]] - [[Рогатица]], избила је [[13. децембар|13. децембра]] на линију северно од друма [[Вишеград]] - [[Рогатица]]. Она је на десном крилу одржавала везу са деловима бугарске 24. дивизије, а на левом с јединицама [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије]], која је - не наилазећи на отпор у наступању из северне Херцеговине преко планинских масива [[Зеленгора|Зеленгоре]] и [[Јахорина|Јахорине]], избила 13. децембра, на линију северно од друма Рогатица - Соколац. Избијањем обеју дивизија северно од саобраћајнице Вишеград - Соколац, обруч је затворен и с југа. На тај начин [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|5.]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. дивизија НОВЈ]] нашле су се у немачком обручу.
 
=== Пробој 5. и 27. дивизије НОВЈ из окружења ===
 
[[Љубодраг Ђурић]] сматрао је да је кривица неправедно приписана њему. У својој мемоарској књизи под насловом „''Сећања на људе и догађаје''“ (Рад, Београд 1989) Ђурић је изнео своју аргументацију којом део кривице приписује штабу [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог корпуса]] и команданту [[Пеко Дапчевић|Дапчевићу]].
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* [http://www.znaci.net/00001/180.htm Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN], Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962
 
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена