Константина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м overlink i druga sredjivanja |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 21:
| деца =
}}
'''Константина''' ([[латински језик|лат]]: ''Constantina'', умрла [[354]]. године) је била ћерка [[Римско царство|римског цара]] [[Константин Велики|Константина Великог]] и супруга двојице рођака, прво [[Ханибалијан
== Порекло ==
Константина је рођена у браку Константина и [[Фауста|Фаусте]], ћерке цара [[Максимијан
== Младост ==
По историчару цркве [[Филосторгије|Филосторгију]], који је писао почетком 5. века, Константин Велики је при крају живота прогласио своју ћерку Константину за ''августу'' и крунисао је. Константин је наиме после [[324]], када је постао једини владар Римског царства, почео да дели разне почасне титуле члановима своје породице. Тада су титулу августе добиле његова мајка [[Јелена (мајка цара Константина)|Хелена]] (умрла око [[329]]) и супруга Фауста (погубљена [[326]]). Изгледа да је само Хелена међу женама у Константиновој породици имала право да носи владарску дијадему, тако да данашњи историчари сматрају да је Филосторгијева вест о крунисању Константине нетачна. Дијадема је постала обавезан део инсигнија августе тек у време [[Теодосије I|Теодосија I]], дакле у доба када је Филосторгије живео. Ипак, врло је могуће да је Константин Константину произвео у августу <ref>
[[Датотека:Hannibalianus - Follis s3935.jpg|мини|десно|300п|'''Ханибалијан, краљ над краљевима, Константинин први супруг''', на бронзаном новчићу искованом у Цариграду 336.-337. године.]]
Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско краљевство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај
== Константина, Ветранион и Магненције ==
Ред 41:
[[Датотека:Santa Costanza - vista dalla basilica costantiniana.jpg|мини|300 п|лево|'''Црква св. Констанце, првобитно Константин маузолеј'''. Гробница у облику базилике је изграђена [[340]], а [[1254]]. је освећена у цркву посвећену св. Константини (Констанци).]]
Латински натписи пронађени у [[Рим
У јануару [[350]]. Констанс је збачен и затим убијен по наређењу војсковође [[Магненције|Магненција]]. Узурпатор је до краја фебруара преузео и власт над [[Италија|Италијом]] и у Риму је поставио своје људе на места магистрата. Могуће да је Константина, као и неколицина аристократа одана [[Константинова династија|Константиновој династији]], побегла на исток. Већ [[1. март
По мишљењу Блекмана, који се интензивно бавио питањем Константинине улоге, могуће је да је августа уз помоћ старог Ветраниона покушала да изведе удар против Констанција и добије прижељкивану улогу у високој политици. Можда је и размишљала о браку са Ветранионом <ref>
== Брак са цезаром Галом ==
Ред 51:
[[Датотека:Solidus-Constantius Gallus-thessalonica RIC 149.jpg|мини|десно|300п|'''Цезар Констанције Гал, други Константинин супруг''', на златнику искованом у Солуну.]]
Након повлачења Ветраниона Констанције је стекао предност за предстојећи сукоб са Магненцијем. Када је почела ратна сезона, август је [[15. март
[[Датотека:0 Sarcofago di Costantina - Museo Pio-Clementino - Vatican (1).JPG|мини|лево|300п|'''Константинин саркофаг''' се првобитно налазио у њеном маузолеју, данашњој цркви свете Констанце. Саркофаг се од [[1620]]. чува у Ватиканском музеју.]]
Констанције Гал се ипак није показао као право решење и у време када је најзад савладао Магненција [[353]]. године, [[Констанције II]] се суочио са низом притужби антиохијске аристократије на рачун свог цезара. Гал је притом уклонио локалног провинцијског намесника и јавно се супростављао Констанцијевин емисарима. Август је [[354]]. прво позвао своју сестру Константину у посету, пошто се причало да она подстиче цезара Гала на суровости ([[Амијан Марцелин|Amm]]. 14, 1, 2.). Иако је у почетку оклевала, Константина се упутила на запад у [[Милано]] где се у то време налазио Констанцијев двор. Константина се надала да ће успети да умилостиви свог брата, али је на путу умрла у месту Цаени Галикани (''Caeni Gallicani'') у [[Mala Azija|малоазијској]] области [[Битинија|Битинији]] (Amm. 14, 11, 6.). Без заштите своје жене, цезар Гал је позван на Констанцијев двор и погубљен на путу у Поли (данашња [[Пула]])<ref>
Константина и Гал су, по [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијановим]] речима (''Писмо Атињанима'', 272D.), имали једну ћерку о чијој даљој судбини нам ништа даље није познато. Константина је сахрањена у Риму у гробници коју је раније изградила на Виа Номентана, неких двадесетак километара северозападно од Рима. Константинина сестра Хелена је [[360]]. такође сахрањена у исту гробницу.
|