Пруга Београд—Бар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Пруга Београд-Бар}}
 
'''Пруга Београд-Бар''' је међународна железничка линија изграђена у време [[СФРЈ|СФР Југославије]], дужине 476 -{[[km]]}-. Повезала је главни град државе са морском луком. Изградња пруге је трајала 25. година, у периоду од [[1951.]] до [[1976.]] године
 
==Изградња и први воз==
Привредни савет Владе ФНР Југославије, [[20. јул]]а [[1951.]] године, одобрио је садашњи правац пруге Београд - Ваљево - Ужице - Титоград (данас Подгорица) - Бар, па су наредне године, [[1952.]], почели радови на деоницама, Ресник - Ваљево и Титоград, а [[1955.]] године и на деоници Прибој - Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког саветовања“, [[1965.]] године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководства. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донет [[1966]]. године, али је већ [[1971]]. закон укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено [[СР Србија]] и [[СР Црна Гора]]. Пруга је комплетирана [[27. новембра]] [[1975]]. године спајањем шина десетак километара јужно од [[Колашин]]а. На територији [[Србија|Србије]] се налази 301 -{km}-, а на територији [[Црна Гора|Црне Горе]] 175 -{km}-. Највиша тачка пруге је у Колашину, 1.032 -{m}-. Највећи успон је на деоници [[Подгорица]]-[[Бијело Поље]] 25 промила. Гранична станица између држава је [[Гостун]].
 
Приликом градње пруге се није пуно обратило пажње на чињеницу да 9 -{km}- пруге пролази кроз територију [[СР Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], али је то касније постало прилично занимљиво. На територији [[Република Српска|Републике Српске]] данас постоји станица [[Штрпци]], али ту [[воз]] не стаје већ служи само као станица за посебне ситуације.