Константина — разлика између измена

По историчару цркве [[Филосторгије|Филосторгију]], који је писао почетком 5. века, Константин Велики је при крају живота прогласио своју ћерку Константину за ''августу'' и крунисао је. Константин је наиме после [[324]], када је постао једини владар Римског царства, почео да дели разне почасне титуле члановима своје породице. Тада су титулу августе добиле његова мајка [[Јелена (мајка цара Константина)|Хелена]] (умрла око [[329]]) и супруга Фауста (погубљена [[326]]). Изгледа да је само Хелена међу женама у Константиновој породици имала право да носи владарску дијадему, тако да данашњи историчари сматрају да је Филосторгијева вест о крунисању Константине нетачна. Дијадема је постала обавезан део инсигнија августе тек у време [[Теодосије I|Теодосија I]], дакле у доба када је Филосторгије живео. Ипак, врло је могуће да је Константин Константину произвео у августу <ref>{{sfn|Bleckmann, стр. ||pp=32-33.</ref>}}.

Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско краљевство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај]]а [[337]]. године, у побуни војске у [[Византијски Цариград|Константинопољу]] страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Цариград]]у био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан]] <ref>{{sfn|Bleckmann, стр. ||pp=39.</ref>}}.