Житиње (Витина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 18:
'''Житиње''' ({{Јез-алб|Zhiti}}) је насеље у [[општина Витина|општини Витина]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Житиње површине 875 -{ha}-. Житиње се налази у Горњој Морави, недалеко од Витине. По турском попису из [[1455]]. године у селу је било 25 [[Срби|српских]] домова. Село је имало цркву посвећену Светој Богородици, која је разрушена. На њеним темељима је [[1890]]. године подигнута нова црква Св. Тројице. Поред сеоске реке налазе се рушевине још једне цркве, која је била посвећена или [[Свети Никола|Св. Николи]], или Св. Тројици.
 
У селу нема више Срба, сви Срби су етнички очишћени крајем [[Јул|Јули]]и [[1999]]. године, од стране [[Албанци|Албанаца]], неколико мештана је убијено и све српске куће су најпре опљачкане, а затим спаљене и порушене. До 1999. године, село је бројало око 140 српских кућа. У селу су убијени: Васиљковић Петар, Ђорић Спасоје, Станковић Властимир и Аксић Милица.
 
== Демографија ==
Ред 34:
== Порекло становништва по родовима ==
 
Подаци датирају из [[1929]]. године)<ref> Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. Атанасије Урошевић: Горња Морава и Изморник </ref>
 
'''Српски родови''':
Ред 41:
* Ђорчићи (5 kућа, св. Јован), врло стари досељеници из [[Бугарска|Бугарске]].
 
* Крстићи (13 kућа, св. Арханђео). Старином из [[Севце|Севца]] у [[Сиринићка Жупа|Сиринићкој Жупи]], одакле су избегли од [[Арбанаси|Арбанаса]] да им не отму сестру, јер су бранећи сестрину част спалили [[Арбанаси|Арбанасе]] у својој дрвеној колиби у којој су живели. Живели су по мало у [[Горња Стубла|Горњој Стубли]], затим у [[Партеш|Партеш]] где живи извесно време из [[Партеш|Партеша]]а се пресељавју у [[Коретиште|Коретишту]] и ту остају неколико година, из [[Коретиште|Коретишта]] се пресељавају у [[Житиње|Житиње]], и касније купује имање од [[Турци|Турака]] Новобрђана око [[1810]]. године. Крстини потомци су: Арсићи, Михајловићи, (Ђорићи - подогранак Максимовић), (Живковићи - подогранак Васиљковић), (Станковићи - подогранак Зафировић), Павићи, (Савићи - подогранци Аксићи, Костићи, Спасићи и Трајковићи из [[Партеш|Партеша]]а, носе усвојеничко презиме, јер им је предак Филимон Костин рођ. [[1906]]. г. усвојен као дечак од дванаест година. Усвојили су га Сарафин Трајков Павичић и његова жена Симона из [[Партеш|Партеша]]а. Старо презиме Крстић није се одржало, Крстића има сада око 80 домаћинстава, расељени су на свих страна у [[Јагодина|Јагодини]], [[Београд|Београду]]у, [[Ћуприја|Ћуприји]], [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Смедерево|Смедереву]], [[Медвеђа|Медвеђи]], [[Лесковац|Лесковцу]], [[Велика Плана|Великој Плани]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Скопље|Скопљу]], [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]], [[Партеш|Партешу]]у, у дијаспори: [[Цирих|Цириху]]у, [[Фрибур|Фрибургу]]гу, [[Сент Гален|Сент Галену]]у, [[Нешател|Нешателу]]у, [[Берн|Берну]]у, [[Сион|Сиону]]у, [[Клагенфурт|Клагенфурту]]у, [[Луксембург|Луксембургу]]у и др.
 
* Станојевић или Конџолос (1 kућа, св. Вртоломеј); пресељен из [[Жегра|Жегре]] око [[1840]]. године.
Ред 47:
* Перић или Колокотра (1 kућа, св. Ђорђе); пресељен из [[Пожарање|Пожарања]] око [[1860]]. године.
 
* Аџи-Перци или Јовићи (2 kућа, св. Ђорђе); пресељени из [[Трпеза (Витина)|Трпезе]] око [[1880]]. године. Пре тога су живели у [[Рибник|Рибнику]]у. Потичу од рода Аџи-Перци u [[Пасјане|Пасјану]]. Старином су из [[Носаље|Носаља]].
 
* Максимовић (1 kућа, св. Ђорђе); пресељен из [[Горњи Ливоч|Горњег Ливоча]] око [[1890]]. године, а даљом старином је из [[Владово|Владова]].
Ред 53:
* Доганџић (1 kућа.), досељен од истоименог рода, Грбићи (2 kућа.), досељени од истоименог рода, Батински (1 kућа.), Крстић (1 kућа.), Милошевић (1 kућа.), сви славе св Николу, и сви су досељени из [[Штрпце|Штрпца]] у [[Сиринићка Жупа|Сиринићкој Жупи]] [[1913]]. године на купљена имања. Далека старина им је у [[Тетово|тетовској]] страни.
 
* Кецићи (2 kућа, св. Петка), досељени из [[Штрпце|Штрпца]] [[1913]]. године, од истоименог рода. Даља старина им је у околини [[Пећ|Пећи]]и у [[Метохија|Метохији]].
 
* Власачевић (1 kућа, св. Никола), досељен из [[Штрпце|Штрпца]] [[1913]]. године, од истоименог рода. Даља старина им је у [[Црна Гора|Црној Гори]].