Принцметалова ангина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 13:
MeshID = D000788 |
}}
'''Принцметалова ангина, вазоспазам коронарних артерија''' је необичан и редак облик ангине пекторис, са честим дуготрајним нападима, [[бол]]а у [[груди]]ма у миру, понекад и у кревету, ничим испровоциран, по чему се она разликује од класичне [[ангина пекторис|пекторалне ангине]]. Ова врста ангине је последица [[Spazam|спазма]] коронарних ([[срце|срчаних]]) [[артерија]] који доводи до нагле, пролазне, редукције њиховог лумена са последичним смањеним протоком [[крв]]и и појавом [[исхемја|исхемје]] у [[срчани мишић|срчаном мишићау]]. То значи да напади ангинозног – стенокардичног [[бол]]а — не зависе од провоцирајућих чинилаца, као што је нпр [[атеросклероза]] физички напор итд. [[Бол]], изазван [[спазм
==Алтернативни називи и историјат <ref name="ref2">''Prinzmetal's angina — Alternative eponyms'' на [http://www.whonamedit.com/synd.cfm/3059.html What is an eponym?], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>==
Ред 22:
* ''Принцметалов облик ангине пекторис''
* ''Принцметал-Масуми синдром'' — ''по др Мајрону Принцметалу и Рашиду А. Масумију''
Принцметалова ангина као најчешће примењивани назив за ову болест носи име по [[Американци|америчког]] [[кардиологија|
Иако се мислило да је вазоспастичну ангину први открио и описао Принцментал, овај облик ангине, први пут је описан још [[1930]]. од стране других истраживача <ref>Parkinson J, Bedford DE. ''Electrocardiographic changes during brief attacks of angina pectoris''. Lancet 1931;1:15-19.</ref><ref>Brow GR, Holman DV. ''Electrocardiographic study during a paroxysm of angina pectoris.'' Am Heart J 1933;9:259-264.</ref>
Ред 36:
У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], учесталост је међу најнижим у [[свет]]у. Код око 4% пацијената након коронарне [[ангиографија|ангиографије]] постоје докази о фокалним спазмима, (који су дефинисани као 75% смањење лумена коронарне артерије након примене [[ергоновин]]а <ref>Harding MB, Leithe ME, Mark DB, Nelson CL, Harrison JK, Hermiller JB, et al. ''Ergonovine maleate testing during cardiac catheterization: a 10-year perspective in 3,447 patients without significant coronary artery disease or Prinzmetal's variant angina.'' J Am Coll Cardiol. Jul 1992;20(1):107-11.</ref>.
У [[Француска|Француској]], је око 12% пацијената имало позитиван налаз након спроведеног, на [[ергоновин]]у заснованог, тестирања <ref>Bertrand ME, LaBlanche JM, Tilmant PY, Thieuleux FA, Delforge MR, Carre AG, et al. ''Frequency of provoked coronary arterial spasm in 1089 consecutive patients undergoing coronary arteriography. Circulation. Jun 1982;65(7):1299-306.''</ref>, док у [[јапан
{{цитирање|''Занимљиво је, да је учесталост вазоспазма коронарних артерија у [[Јапан]]у у порасту, бар на основу провокационог спазма применом [[ацетилхолин]]а <ref>Sueda S, Kohno H, Oshita A, Fukuda H, Kondou T, Yano K, et al. ''Coronary abnormal response has increased in Japanese patients: Analysis of 17 years' spasm provocation tests in 2093 cases.'' J Cardiol. May 2010;55(3):354-361</ref>.}}
Ред 47:
Ваерује се према неким истраживањима да жене чешће оболелевају од Принцметалове ангине <ref>Mayer S, Hillis LD. Prinzmetal''s variant angina. Clin Cardiol. Apr 1998;21(4):243-6.</ref> <ref>Selzer A, Langston M, Ruggeroli C, Cohn K. ''Clinical syndrome of variant angina with normal coronary arteriogram.'' N Engl J Med. Dec 9 1976;295(24):1343-7.</ref>, иако неке друге прогностичке студије наводе за је она учесталија код мушког пола. Међу женама, овај облик ангине релативно може бити чешћи код кавкаских пацијенаткиња (22%) него у јапанских пацијенткиња (11%).
У односу на старост пацијената појаве симптома је променљива у односу на узраст, али, у просеку, болест код пацијента почиње у 50. години <ref>
== Патофизиологија ==
Ред 58:
== Етиологија ==
Тачан узрок спазама (грчева) коронарних артерија није познат. Најчешће се као узрок наводи нарушена функција танке слузокоже крвних судова која се зове [[ендотел]]. Нормалне коронарне артерија производе хемијске супстанце (азот оксид) која шири крвне судове и омогућава да кроз њих крв протиче са лакоћом. Ако је унутрашњи омотач коронарних [[артерија]] оштећен оне не функционишу нормално. Зато се они лакше могу сузити, и довести до [[срце|срчаних]] [[спазам
=== Предиспонирајући фактори ===
Ред 75:
* ''Употребом [[лек]]ова који изазивају сужење крвних судова ([[вазоконстриктори|вазоконстриктора]])''
* ''Применом стимулишућих супстанци као што су [[амфетамин]] и [[кокаин]].''
Међутим, постоје и истраживања која сматрају да теорија о дејству азот оксида не може у потпуности објаснити [[етиологија|етиологију]] Принцметалове ангине. Код [[атеросклероза|атеросклерозе]], због закречавања [[артерија]] услед гомилање [[Маст|масних]] наслага, смањује се обим проширења крвног суда под дејством [[азот-оксид
Као алтернативни (или коегзистирајући) механизми у спазму коронарних артерија могу бити; увећана вредност [[фосфолипаза Ц|фосфолипазе Ц]] <ref>Nakano T, Osanai T, Tomita H, Sekimata M, Homma Y, Okumura K. ''Enhanced activity of variant phospholipase C-delta1 protein (R257H) detected in patients with coronary artery spasm.'' Circulation. Apr 30 2002;105(17):2024-9.</ref>, висок ниво холестерола, висок крвни притисак, шећерна болест, недовољна физичка активност, неадекватна исхрана итд.
Ред 122:
Имају за циљ заштиту болесника од даљег погоршања болести и заустављање појаве (или учесталости) нових напада болова уз истовремено успоравање развоја коронарног процеса. У ову групу мера првенствено спада престанак [[пушење|пушења]] и избегавање боравка у простору загађеном дуванским димом и другим штетним испарењима.
* '''''Лечење манифестних клиничких симптома и спречавање рецидива <ref>''Angina pektoris'' на [http://www.scribd.com/doc/6138012/Angina-Pektoris scribd.com], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>'''''
Иницијални медицински третман треба да укључи подјезичну, пероралну, или интравенску терапију. На пример; [[нитроглицерол]]а подјезично 0,3-0,6 mg или ''[[nifedipin]]-а'' 10 mg подјезично или 10–15 mg ''izosorbid dinitrat-а'' подјезично .<br />Стандардни терапија, може да укључујучи и примену антиагрегационих/антитромботичких лекова, [[статини|
* '''''Опште хигијенско-дијететске мере'''''
|