Сергије Димитријевић — разлика између измена

'''Сергије Димитријевић''' ([[12. март]] [[1912]], [[Пирот]] – [[11. август]] [[1987]], [[Београд]]) био је правник, економиста, историчар и нумизматичар.

 

Школовао се у Лесковцу а затим је студирао права и економију на [[Правни факултет у Београду|Правном факултету у Београду]] између [[1930]]. и [[1934]]. године. Студије је наставио усавршавањем у Паризу на Институту високих студија међународних односа између 1935. и 1937. године. Био је руководилац партијске организације југословенских студената и представник [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у Балканском комитету између 1938. и 1939. године. Ухапшен је 1939, а рат је провео прво по логорима у Француској а затим у Бухенвалду (1944—1945). Након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] прво је радио у оргнаима власти у Лесковцу а затим је прешао у [[Београд]] где је радио као директор Економског института савезне владе од [[1946]] до [[1951]] године. На Правном факултету [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] предавао је политичку економију. Као сарадник Економског института током 50-их година је радио на докторској дисертацији Страни капитал у привреди бивше Југославије коју је одбранио [[1957]]. године. Од [[1955]]. до пензионисања [[1966]]. радио је у Историјском институту у Београду у звању научног сарадника и научног саветника.

 

О актуелним политичким и привредним темама писао је још као ђак (од 1934. године) а у послератном периоду почиње да објављује историографксе радове засноване на пажљивој проучавању историјске грађе. Историографски рад постао је главна област његовог интересовања: бавио се прошлошћу свог родног краја, Лесковца и његове околине, затим издавањем списа и изучавањем живота и дела српских социјалиста, привредном историјом Краљевине Југославије и српском средњовековном нумизматиком. У свакој од ових области написао је већи број радова који имају трајну историографску вредност. Изучавању економске историје прилазио је као критичар капитализма, са становишта марксистичке економске теорије.

 

Посебно су значајна његова изучавања и сакупљања [[Српски средњовековни новац|српског средњовековног новца]]. У младости је отпочео прикупљање старог српског новца а [[Нуизматика|нумизматичке]] радове објављивао је од 1957. године. Велику збирку новца и пратеће документације оставио је [[Српска академија науке и уметности|САНУ]] обавезујући притом ову институцију да изда корпус српскго средњовеквоног новца. Димитријевић је откривао непозната врсте и варијанте, систематски их је објављивао и описивао, бавио се и читавим областима средњовековне нумизматике (бакарни новац, новац са контрамаркама, фалсификати и друго). Димитријевићеви радови имају фундаменталан значај за бављење српском средњовековном нумизматиком.

 

* Страни [[капитал]] у привреди бивше Југославије, Београд, »Нолит« 1958

* Каталог српског средњевековног новца, Београд, »Завод за уџбенике и наставна средства«, 2001

* Аграрни односи за време Турака у лесковачком крају, Лесковац, Градски народни музеј, 1951

 

* Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.