Masni alkohol — разлика између измена

'''Masni alkoholi''' su [[Alifatično jedinjenje|alifatični]] [[alkohol]]i, koji se obično sastoje od lanca sa od 8 do 22 atoma ugljenika, mada mogu da imaju 36 ili više ugljenika. Masni alkoholi imaju paran broj atoma ugljenika i jednu [[hidroksil|alkoholnu grupu]] (--{OH}-) vezanu za krajnji ugljenik. Oni takođe mogu da budu nezasićeni i razgranati. Oni nalaze široku primenu u hemijskoj industriji.

 

Mnogi masni alkoholi se u prirodi nalaze u [[vosak|voskovima]], koji su [[estar|estri]] [[masna kiselina|masnih kiselinama]] i masnih alkohola.<ref name=Ullmann>-{Klaus Noweck, Wolfgang Grafahrend, "Fatty Alcohols" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim.}- {{doi|10.1002/14356007.a10 277.pub2}}</ref> Masne alkohole proizvode bakterije, biljke i životinje radi plovnosti, kao izvor metaboličke vode i energije, biosononarna sočiva (morski sisari) i radi termičke izolacije.<ref name="mudge">{{cite journal|last=Stephen Mudge|coauthors=Wolfram Meier-Augenstein, Charles Eadsforth and Paul DeLeo|title=What contribution do detergent fatty alcohols make to sewage discharges and the maine environment?|journal=Journal of Environmental Monitoring|year=2010|pages=1846–1856|doi=10.1039/C0EM00079E}}</ref> Masni alkoholi nisu bili dostupni do ranih [[1900e|190-tih]]. Oni su originalno dobijani redukcijom voštanih estara [[natrijum]]om. Tokom [[1930e|1930-tih]] katalitička [[hidrogenacija]] je industrijalizovana, što je omogućilo konverziju estara masnih kiselina do alkohola. Tokom [[1940e|1940-tih]] i [[1950e|1950-tih]], petrohemikalije su postale važan izvor sirovina, i [[Karl Zigler]] je otkrio [[polimerizacija|polimerizaciju]] [[etilen]]a. Ova dva otkrića su omogućila proizvodnju sintetičkih masnih alkohola.

 

{{Reflist}}

 

{{-}}

{{Alkoholi-lat}}