Органска хемија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Нема описа измене
Ред 21:
* [[Нуклеарна магнетна резонанца|Спектроскопија нуклеарне магнетне резонанце (НМР)]] је најшире коришћена техника. Она често омогучава комплетно одређивање повезаности атома, па чак и [[Стереохемија|стереохемије]] користећи [[Spektroskopija dvodimenzionalne nuklearne magnetne rezonance|корелациону спектроскопију]]. Главни градивни атоми у органској хемији - водоник и угљеник - природно постоје са НМР-респонсивним [[изотоп]]има, респективно <sup>1</sup>-{H}- и <sup>13</sup>-{C}-.
* [[Елементална анализа]] је деструктивни метод који се користи за одређивање елементалне композиције молекула.
* [[Масена спектрометрија]] даје индикацију о [[молекулска тежинамаса|молекулској тежинимаси]] једињења. Подаци о структури се добијају из анализе [[analiza masenog spektra|образаца фрагментације]]. Масена спектроскопија високе резолуције може обично да идентификује тачну формулу једињења и користи се као замена елементалне анализе. У прошлости је примена масене спектрометрије била ограничена на неутралне молекуле који су испарљиви, али је напредак јонизационих техника омогућио добијање масених спектра виртуално свих органских једињења.
* [[Кристалографија]] је недвосмислен метод за одређивања [[молекуларна геометрија|молекуларне геометрије]]. Ограничавајуће својство је да кристал материјал мора да буде доступан, и да кристал мора да репрезентација узорка. Високо аутоматизовани софтвер омогућава одређивање структуре након неколико часова анализе дифракционог обрасца.
 
Ред 30:
 
=== Тачка топљења и кључања ===
У контрасту са већином неорганских материјала, органска једињења се типично типично топе и кључају на умереним температурама. У прошлости су [[тачка топљења]] и [[тачка кључања|кључања]] пружали пресудне информације о чистоћи и идентитету органских једињења. Тачке топљења и кључања су у корелацији са поларношћу молекула и његовом молекулском тежиноммасом. Нека органска једињења, а посебно симетрична, [[сублимација|сублимирају]], другим речима испаравају без топљења. Добро познат пример органског једињења које сублимира је [[пара-дихлоробензен]], мирисни састојак модерних кугли против мољаца. Органска једињења обично нису веома стабилна на температурама изнад 300 °-{Ц}-, мада постоје неки изузеци.
 
=== Растворљивост ===
Неутрална органска једињења су често [[Хидрофобност|хидрофобна]], другим речима она су мање [[растворљивост|растворна]] у води него у органским растварачима. У изузетке спадају органска једињења која садрже јонизабилне групе као и [[алкохол]]е, [[Amin (hemija)|амине]], и [[карбоксилна киселина|карбоксилне киселине]] ниске молекулске тежинемасе код којих долази до [[водонична веза|водоничног везивања]]. Органска једињења су обично растворна у органским [[растварач]]има. Растварачи могу да буду било чисте супстанце попут [[диетил етар|етра]] и [[етанол|етил алкохола]], или смеше, као што су парафински растварачи, нпр. разни [[Петролетар|петролетри]] и бензини, или опсег чистих или помешаних ароматичних растварача добијених из [[нафта|нафте]] или катранских фракција путем физичке сепарације или хемијске конверзије. Растворљивост у различитим растварачима зависи од типа растварача и хемијске структуре органског једињења.
 
=== Особине чврстог стања ===