Кнежевина Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 19:
| Религија = [[Православље]]
| Валута = [[Српски динар|Динар]]
| Законодавна_власт = [[Народна скупштина Кнежевине Србије|Народна скупштина]]
| Тип_владавине =
| Титула_владара = [[кнез]]
Ред 71:
По окончању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]] се определио за стварање и јачање српске државности кроз дипломатске методе и постепено освајање државних овлашћења од [[Османско царство|Османског царства]]. Период од [[1815]]. до [[1830]]. године обележен је стварањем аутономних српских органа по селима, окрузима и [[нахија]]ма, чија су овлашћења постепено расла. Но, карактеристичан је и апсолутизам кнеза Милоша, који је практично преузео турске методе власти, успоставио сопствени [[феудализам|феудални]] систем и успоставио [[монопол]]е на трговину од којих се обогатио. Практично, живот просечног становника није се битније побољшао од турског времена. [[Једренски мир (1829)|Једренски миром (1829)]] су се Османлије обавезале да дозволе да [[Србија]] [[Анексија|анектира]] шест [[нахија]] које су током Првог српског устанка освојили српски устаници. За будућност Србије од значаја је [[Хатишериф 1830. године]], којим је Србија прешла од провинцијског у статус вазалне кнежевине, уз друге значајне одредбе. Србија је хатишерифом добила слободу вероисповести и да у Београду за митрополита може бити биран Србин уместо дотадашњих Грка, тако је 1831. изабран [[митрополит београдски Мелентије]] Павловић.
У народним масама јачао је отпор према Милошевом апсолутизму, који ће довести до неколико већих буна, а после [[Милетина буна|Милетине буне]] и до доношења кратковеког [[Сретењски устав|Сретењског устава]] од [[1835]]. године, првог српског устава. Коначно ограничавање Милошеве власти уследиће [[Устав Србије из 1838. године|Турским уставом]] [[1838]]. године, после чега ће кнез Милош абдицирати
[[Датотека:Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg|мини|лево|120п|[[Кнез Милан Обреновић|Кнез Милан]]]]
Ред 77:
=== Уставобранитељи ===
[[Датотека:PrinceAlexander I w.jpg|мини|десно|150п|[[Кнез Александар Карађорђевић|Кнез Александар]]]]
Период владавине кнеза Александра Карађорђевића (1842—1858) познат је као период владе [[уставобранитељи|уставобранитеља]], јер су праву власт имали чланови Државног савета, који су заправо чинили једно [[олигархија|олигархијско]] тело. Назив уставобранитељи потиче од њиховог залагања за строго поштовање Турског устава. Овај период представљао је период развоја Србије, јер су уставобранитељи своја широка овлашћења користили за доношење бројних [[закон]]а, изградњу првих [[индустрија|индустријских]] постројења и установљавање институција од значаја за младу државу. Србија добија [[бирократија|бирократски]] апарат, а започиње се и политика слања младих и перспективних студената на чувене иностране [[универзитет]]е. После [[Кримски рат|Кримског рата]], који је завршен [[Париски мир (1856)|Париским миром]], основане су две комисије у вези са [[Дунав]]ом. Србија је учествовала у једној од њих, у Обалској дунавској комисији, од 1857. године. То је први пут да Србија, као вазална Кнежевина, учествује у раду неке међународне комисије. Статус Србије после Париског мира је стављен под „заједничку гарантију свих сила уговорница": [[Руска Империја|Русије]], [[Аустријско царство|Аустрије]], [[Француска|Француске]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Сардиније]] и [[Пруско краљевство|Пруске]]. У Србији је тада забрањено свако војно посредовање, без сагласности свих сила уговорница.
Период уставобранитеља окончан је сукобом између кнеза и Савета, што је неочекивано резултовало враћањем на престо кнеза Милоша и његовом краткотрајном другом владавином. После његове смрти, [[1860]]. године на престо по други пут долази кнез Михаило. === Друга владавина кнеза Михаила Обреновића ===
▲{{Историја Србије}}
[[Датотека:Michael Obrenovic - foto van Anastas Jovanovic (1817-1899).jpg|мини|лево|170п|Кнез [[Михаило Обреновић]] ([[1860]] — [[1868]])]]
Период владавине кнеза Михаила обележен је на спољашњем плану великим напретком у погледу самосталности Србије.
Период владавине кнеза Михаила обележен је на спољашњем плану великим напретком у погледу самосталности Србије. Кнез Михаило је упорном политиком успео да издејствује [[Повлачење турског гарнизона из Београда 1867.|повлачење турских посада из српских градова]] [[1867]]. године, последњи утврђени градови били су: [[Београд]], [[Смедерево]], [[Кладово]], [[Шабац]], [[Ужице]] и [[Соко]]. Овом догађају предаје градова претходио је [[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду|сукоб са Турцима 1862.]] и бомбардовање београдске вароши од стране Турака из [[Београдска тврђава|калемегданске тврђаве]]. ▼
На почетку његове друге владавине учињене су значајне промене у унутрашњој политици [[Србија|Србије]], а важећи „[[Устав Србије из 1838. године|Турски устав]]“ је укинут, променом низом органских закона без сагласности [[Висока порта|Порте]], дошла су сасвим друга законска наређења, што је требало да покаже самосталност Србије и на унутрашњем плану. Више закона донето је на [[Преображенска скупштина|Преображенској скупштини]] 1861. године у Крагујевцу.
Кнез Михаило је поставио и темеље будућој српској војсци. Постојали су и планови о формирању веће антитурске коалиције (са [[Бугарска|Бугарском]], [[Грчка|Грчком]], [[Књажевина Црна Гора|Црном Гором]]) и коначном протеривању Турске са [[Балканско полуострво|Балкана]]. ▼
Кнез Михаило је развио свој велики рад на пољу унутрашње и спољашње политике, с девизом: „Закон је највиша воља у Србији“.
На празник [[Духови (празник)|Духови]], [[23. мај]]а [[1865]], кнез Михаило је свим борцима из [[Други српски устанак|Милошевог устанка]], који су доживели прославу педесетогодишњице обновљене слободе, подарио споменицу која је била саливена од првога топа кнеза Милоша и називала се [[Орден Таковског крста|Таковски крст]]. Централна прослава 50 година устанка била је на [[Топчидер]]у.
▲
▲Кнез Михаило је поставио и темеље будућој српској војсци. Постојали су и планови о формирању веће антитурске коалиције (са [[Бугарска|Бугарском]], [[Грчка|Грчком]], [[Књажевина Црна Гора|Црном Гором]]) и коначном протеривању Турске са [[Балканско полуострво|Балкана]].
Лични режим кнеза, који би се могао назвати и просвећеним апсолутизмом (јер је кнез улагао напоре у модернизацију и реформе у Србији) створио је отпор код одређених либералних кругова у Србији, који ће преузети екстремне кораке у уклањању кнеза са власти. Под околностима које до данас нису разјашњене, кнез Михаило убијен је [[29. мај]]а, [[1868]]. године у [[Кошутњак]]у. Будући да кнез Михаило није оставио законитих потомака за наследника је изабран унук Милошевог брата [[Јеврем Обреновић|Јеврема]], Милан Обреновић.
=== Владавина кнеза Милана Обреновића ===▼
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1869. године|Парламентаризам у Кнежевини Србији}}
▲==== Намесништво ====
После убиства кнеза Михаила 1868. владало је трочлано [[Намјесништво|Намесништво]] у име малолетног [[Милан Обреновић|кнеза Милана]] до [[1872]].
Власт је у име малолетног [[Милан Обреновић|кнеза Милана]] преузело [[Намјесништво|Намесништво]]. Намесништво је било трочлано и чинили су га: [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоје Блазнавац]], [[Јован Ристић]] и [[Јован Гавриловић]].▼
▲
[[1869]]. године донет је [[Устав Србије из 1869. године|Намеснички устав]], који ће омогућити први продор парламентаризма у Србију.
[[Датотека:Kralj Milan
По стицању пунолетства, кнез Милан Обреновић је 1872. године преузео власт од намесништва. На почетку своје владавине ослањао се углавном на војску, па је радио на њеном јачању. У спољној политици ослањао се све више на Русију. У његово време почињу да се догађају судбоносни догађаји.
Када је у Невесињу избио устанак- „[[Невесињска пушка]]“, 1875. године, кнез Милан је одбио да узме учешћа у њему и осуђивао тај устанак.
==== Независност Србије и стварање краљевине ====
{{Посебан чланак|Српско-турски ратови (1876—1878)|Берлински конгрес|Тајна конвенција|Краљевина Србија}}
Ипак, на међународном плану, Србија је још увек, 70 година после Првог српског устанка, третирана као део Османског царства.
▲[[Датотека:Kralj Milan u vojnoj uniformi.jpg|мини|десно|200п|Кнез [[Милан Обреновић]] у униформи српске војске]]
Овај изузетно значајан период за Србију обележен је ратовима против Турске ([[Српско-турски ратови (1876—1878)]]) и добијањем независности Србије [[1878]]. године после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].
Након Берлинског конгреса дотадашња Србија је проширена за четири округа и најзад међународно призната од [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Немачко царство|Немачке]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Руска Империја|Русије]], [[Француска|Француске]] и самог [[Османско царство|Османског царства]].
Кнежевина Србија је, захваљујући подршци [[Аустроугарска|Аустроугарске]] [[1882]]. године уздигнута на ранг краљевине и постаје [[Краљевина Србија]], а [[Милан Обреновић]] постаје њен први нововековни краљ.▼
У Србији се званично уводе прве политичке странке [[1881]]. године: [[Народна радикална странка|Радикална]], [[Либерална странка (Србија)|Либерална]] и [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредњачка]]!
File:Serbia1817.png|Кнежевина Србија 1817.▼
▲Кнежевина Србија је
File:Serbia1833.png|Кнежевина Србија 1833.▼
File:Serbia1878 sr cyr.png|Кнежевина Србија 1878.▼
== Административна подела ==
Линија 119 ⟶ 133:
Пет сердарстава на које је подељена Кнежевина Србија су била: [[Рашко сердарство|Рашко]], са седиштем у [[Чачак|Чачку]], [[Расинско сердарство|Расинско]] са седиштем у [[Јагодина|Јагодини]], [[Подунавско сердарство|Подунавско]] са седиштем у [[Београд]]у, [[Мачванско сердарство|Мачванско]] са седиштем у [[Шабац|Шапцу]] и [[Тимочко сердарство|Тимочко]] са седиштем у [[Неготин]]у
Новим одлукама [[Народна скупштина Кнежевине Србије|Народне скупштине]] донетим [[1836]]. године, које је прихватио и [[Устав Србије из 1838. године|устав Османског царства]] из [[1838]]. године, Кнежевина Србија се дели на 17 округа. О њиховим надлежностима је био донет посебан Закон о Устројењу окружни начелничаства и главним дужностима среских начелника. Организација срезова предвиђена овим законом је остала на снази све до стицања независности Кнежевине Србије и формирања [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] [[1882]]. године
== Друштво и култура ==
[[Датотека:Novine Srbske.jpg|мини|десно|
У овом периоду основана прва гимназија у Србији [[1833]], прво позориште [[Књажевско-српски театар]] [[1835]].
1838. је основан [[Београдски Лицеј|Лицеј]], прерастање Лицеја у [[Велика школа|Велику школу]] 1863. године, претеча [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
Велика школа била је смештена у [[Капетан-Мишино здање]] које је поклонио [[Миша Анастасијевић]] „своме отечеству“.
Култура овог периода дала је [[Друштво српске словесности]]. Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]. Задатак друштва био је ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика.
Линија 128 ⟶ 148:
Први председник С. У. Д. био је [[Јован Гавриловић]]. Рад С. У. Д. састојао се у читању самосталних радова појединих чланова, читању критика радова упућених друштву, у прикупљању разноврсних историјских података, старању о прикупљању старих списа и докумената, слању чланова за снимање архитектонских и сликарских споменика по Србији, прикупљању топографских испитивања и метеоролошких бележака. Резултате тога рада С. У. Д. давало је у своме органу Гласнику С. У. Д. Чланци и расправе у њему највише су се односили на историју, затим филологију, географију, статистику, археологију, библиографију, медицину, музику и т. д. Цео тај рад је продужење Д. С. Словесности. Гласник је излазио под редакцијом С. У. Д. у 75 књига I одељења (чланци и расправе) и 15 књ. II одељења (различна научна грађа).
Тих година је почела изградња и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] које је почело са радом 1869.
[[1876]]. године, на иницијативу др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] основано је [[Српско друштво Црвеног крста]], на челу са [[Митрополит београдски Михаило|митрополитом Михајлом]].
Линија 133 ⟶ 155:
== Демографија ==
{{bez_izvora-deo}}
Попис становништва [[1834]]. године:
* '''Укупно''' - 678.192
| |||