Станислав Бинички — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м reference
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 19:
'''Станислав Бинички''' ([[Јасика (Крушевац)|Јасика]], [[27. јул]] [[1872]] — [[Београд]], [[15. фебруар]] [[1942]]) је био познати [[Срби|српски]] [[композитор]], [[диригент]] и [[педагогија|педагог]]. Сматран је највећим представником српске [[Класична музика|класичне музике]].
 
Прва музичка знања стекао је од [[Стеван Мокрањац|Стевана Мокрањца]] и [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]], певајући у хору Обилић. За време студија на Филозофском факултету у Београду оснива ''Академско музичко друштво''. Затим, после једногодишњег рада у гимназији у Лесковцу одлази у Минхен, где, између [[1895]]. и [[1899]]. године, студира композицију и соло певање. Након завршених студија, вратио се у Београд, где је учествовао у развоју музичке и педагошке делатности. Постаје војни капелник и оснива први симфонијски ''Београдски војни оркестар'', а 1904. и ''Музику краљеве гарде'' којом диригује до 1920. Заједно са Мокрањцем и К. Манојловићем оснива Српску музичку школу. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је и [[1920]]. године основао Оперу, чији је први диригент и директор био<ref>Ко је ко у Југославији, Југословенски годишњак, 1928, Београд ([http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/digi/ko_je_ko/kojeko01-34.pdf дигитализовано - Универзитетска библиотека у Београду]), стр. 16</ref>.
 
Од 1924. посвећује се компоновању, познат је и по томе што је за своје [[Композиција (музика)|композициј]]е користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је, прва у српској музици, [[опера]] ''[[На уранку (опера)|На уранку]]'', опера у једном чину из 1903, на текст Бранислава Нушића, која се сматра првом српском опером са елементима народне музике.