Википедија

Томислав Трпимировић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Кнезови помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 34:
* у интитулацији [[Папа|папе]] [[Списак папа|Јована X]] намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару [[Захумље|Захумља]] [[Михајло Вишевић|Михајлу Вишевићу]], помиње се као "Тамислао" ({{јез-лат|Tamislao}}). Реченица гласи ''"...док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав."'' ({{јез-лат|...consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.}}){{sfn|Goldstein|1985|pp=24}}
* у писму истога папе такође се наводи ''"... Томислав, хрватски краљ..."'' ({{јез-лат|...Tamislao, rege Chroatorum...}}){{sfn|Goldstein|1985|pp=24}}
* у 13. поглављу дела ''Историја Салонитанске цркве'' ({{јез-лат|Historia Salonitana}}) [[Тома Архиђакон|Томе Архиђакона]] пише: ''"...у доба кнеза Томислава, Мартин је био надбискуп године Господње деветсто седамдесете у доба цара Теодозија и краља Држислава..."''<ref>Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003, XIII-4, strpp. 55.</ref>
* у једном од издања "[[Летопис Попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]" (''"Regnum Sclavorum"'') пише: ''"За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег."''{{sfn|Живковић|2009|pp=67}}
У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: '''Полислав''' (''...chomu bisse jme Polislavf.''{{sfn|Живковић|2009|pp=66}}), '''Себијслав''' (''...cha mu ime bisse Sebijslavf...''{{sfn|Живковић|2009|pp=68}}), или на латинском "Sebeslavus rex"{{sfn|Живковић|2009|pp=68}} и "Thomislavus rex"{{sfn|Живковић|2009|pp=66}}.
 
Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "[[De administrando imperio|О управљању Царством]]" (''De administrando imperio'') [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", [[Иван Лучић|Ивана Лучића]], у "[[Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације]]" (''De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex'') из [[1666]]. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати<ref>Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI, strpp. 73-75.</ref>. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар [[Иван Томашић]] век раније, у свом делу ''"Chronicon breve regni Croatiae"''. У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Исти хроничар тврди да су тек [[Стјепан Држислав|Држислав]] и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, придонео је у 19. веку хрватски историчар [[Вјекослав Клаић]] у часопису "Хрватска липа" (чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V 1875, strpp. 170-172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести." {{sfn|Goldstein|1985|pp=25}}
 
== Владање ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Томислав_Трпимировић”