Арапи — разлика између измена

{{народ|

Етнички, Арапи су углавном тамнокоси и смеђих очију, пути свијетле, али и она варира од мјеста до мјеста. По вјери су већином [[сунити|сунитски муслимани]], и тек 10% [[шиити]] (посебно у Јемену, дијелу [[Ирак]]а и обали [[Персијски залив|Персијског залива]]). Првенствено Арапи су, уз Јевреје, један од два народа којима је поријекло дао [[Сем (Библија)|Сем]], Мићунов брат. Кроз своју историју основали су цијели низ држава, то су: [[Алжир]], [[Бахреин]], [[Египат]], [[Ирак]], [[Јордан]], [[Кувајт]], [[Либан]], [[Либија]], [[Мароко]], [[Оман]], [[Катар]], [[Саудијска Арабија]], [[Судан]], [[Сирија]], [[Тунис]], [[Уједињени Арапски Емирати]], [[Јемен]], и [[Палестина (држава)|Палестина]] која се још бори за свој настанак и признање. Социјално Арапе дијеле на стално-насељене (рурални ' фелахин' = сељаци и урбани ' хадар', градски Арапи ) и номадски, познајемо их као [[Бедуини|Бедуине]]. Постоје и више језично семитизованих (тачније арабизованих) народа, али они нису Арапи, и етнички су нешто друго, посебно има арабизованих Јевреја у сјеверној Африци, Јемену и Ираку. Арабизовани су и неки [[Копти]] (ови су ипак поријеклом прави Египћани, [[Хамити|хамитски]] народ чији су преци утемељили египатску културу и државу. Међу хамитским [[Бербери|Берберима]]ма има такође доста арабизованих група, номада који насељавају пустињске предјеле сјеверне Африке.

Арапима у Европи зхваљујемо на знању о вештачком наводњавању тла, које се због безобзирног крчења шума почело исушивати. Из Шпаније ово се знање проширило на сјевер, преко [[Алпи|Алпа]] све до [[Исланд|Исланда]]а. Шпанска ријеч 'нориа', означава степен наводњавања, и настала је од арапског нд'ура. [[Памук]], који данас води главну ријеч у текстилној индустрији, такође су у Европу донели Арапи, из њиховог језика потекао је француски израз '-{coton}-' и енглески '-{cotton}-'.