Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м ispravke |
||
Ред 2:
'''Фактор аеродинамичког оптерећења''' је однос величина [[узгон]]а и [[тежина|тежине]] летелице:
: <math>\ n = \frac{R_z}{G}</math>
Са њим се величина силе узгона изражава преко тежине летелице, као еквивалента. Фактор аеродинамичког оптерећења представља глобалну меру оптерећења структуре летелице, сваког њеног дела и свега онога што се тренутно налази у њој, па и људства. Користи се као погодан фактор за анализу и синтезу оптерећења посаде и структуре летелице, као и за димензионисање носећих делова. Пошто представља вредност узгона, у односу на тежину, уједно је и мера маневра летелице, изазваног са вишком или мањком узгона, у односу на тежину.<ref name="-{Mehanika leta,
== Коришћене физичке величине ==
Ред 51:
За задржавање режима кружног кретања, неопходно је центрифугалну (инерцијалну) силу уравнотежити са силом реакције, са центрипеталном силом. Код кретања авиона, то је његов [[узгон]].
== Хоризонтални лет <ref>-{Mehanika leta,
Устаљени хоризонтални лет авиона карактеристичан је по равнотежи сила дуж оса „ <big>-{x}-</big> “ и „ <big>-{z}-</big> “ (приказано на другој слици):
Ред 92:
* путања је права линија при увођењу и другог граничног услова <math>r = \infty\quad\Rightarrow\quad\ n =</math> 1
:<math>\ R_z = \ m g \quad - </math> то су услови хоризаонталног лета.<ref name="-{Mehanika leta,
== Хоризонтални заокрет ==
Ред 117:
* <big>Φ</big> = 0, то је услов праволинијског хоризонталног лета, <math>\ n=</math> 1 и
* <big>Φ</big> = 90<sup>0</sup>, ово није реалан случај, путања заокрета се своди у тачку, са <big>-{r}-</big> = 0, односно са <math>n= \infty</math>, а то значи и бесконачно велики узгон.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>-{Mehanika leta,
== Примена ==
Ред 161:
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
На наредној слици, дата су два типична дијаграма фактора аеродинамичког оптерећења у функцији брзине <big>v–-{n}-</big>, који представљају анвелопу ограничења лета авиона. Први је дат у функцији стварне брзине, за једну одређену висину лета, а други у функцији еквивалентне брзине, за све висине лета.<ref name="Фактор оптерећења"/><ref>-{Mehanika leta,
{{double image|center|v-n 1.jpg|465|v-n 2.jpg|325|<center><small>Анвелопа употребе фактора аеродинамичког оптерећења у функцији стварне брзине, на одређеној висини и у функцији еквивалентне брзине, за све брзине. Дијаграми се односе за типичне [[Ловачки авион|ловце]]</small>.</center>}}Чињеница је да се са порастом узгона прави највећи дебаланс сила дуж „ z “, у односу на друге осе. Нарушавање равнотеже дуж „ x “ осе је при убрзавању, када је -{T > R<sub>x</sub> }-, а при успорењу, када је -{T < R<sub>x</sub>}-. Тај дебаланс је далеко мањи од створеног са порастом узгона авиона, те су и генерисана убрзања -{a<sub>x</sub>}- < -{a<sub>z</sub>}-, преко десет пута. Једино је код директног удара у препреку, створено велико успорење са аутом формула 1, приказано у наредној табели. Бочна аеродинамичка сила, код авиона, има најмању вредност, те и генерише најмање убрзање (-{a<sub>y</sub>}-), дуж „ -{y}- “ осе.
{| style="background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; padding:8px;"
| |||