Ванћелијски матрикс — разлика између измена

Гљиве имају ћелијски зид од полисахарида [[хитин|хитина]], док је ЕЦМ виших биљака и алги сачињен углавном од полисахарида [[целулоза|цеулозе]] и нешто гликопротеина. Целулоза је најзаступљенији полимер на Земљи, сачињен из дугих ланаца глукозе (и преко 10000 мономера). Мноштво ових ланаца, постављених паралелно, формирају целулозне микрофибриле, а они су, опет, повезани полисахаридима хемицелулозом и пектином. Оба ова молекула су јако граната. Док хемицелулоза даје чврстину ћелијском зиду градећи мрежу, негативно наелектрисан пектин је заслужан за везивање позитвно наелектрисаних јона и воде, дајући гел својство зиду. Пектин и хемицелулоза се синтетишу у Голџијевом апарату, док је за синтезу целулозе задужен ензимски конплекс на ћелијској мембрани. Примарни ћелијски зидови су савитиљиви, омогућавају раст, сачињени су од једнаких удела целулозе, хемицелулозе и пектина, а са старењем их замењује секундарни ћелијски зид. Секундарни зид се налази између примарног зида и мембране, дебео је, има организованије микрофибриле, чвршћи је и сачињен од много мање пектина и од 50-80% целулозе, а понекад је додатно ојачан лигнином. Он игра важну улогу у ћелијама задуженим за транспорт, даје чврстину биљци и штити је од осмотског притиска средине. ▼