Мисисипи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 31:
страница = www.mississippi.gov
}}
'''Мисисипи''' ({{јез-енгл|Mississippi}}) је савезна држава [[Сједињене Америчке Државе|САД]], која се налази у њеном централном делу. Површина Мисисипија је 125.443 -{km}-², а број становника по попису из [[2000]]. је 2.697.243. Главни град је [[Џексон (Мисисипи)|Џексон]]. Име државе је изведено из реке Мисисипи која тече западном границом, чије име потиче из Оџибванске речи misi-ziibi што у преводу значи Велика Река. Мисисипи је тридесет и друга по дужини и тридесет и прва по броју становника од педесет држава САД. Држава је густо пошумљена изван Делте Мисисипија. Ради обрађивања памука, шума је посечена у 19. веку. Симбол државе је дрво Магнолије.
 
== Географија ==
Ред 43:
=== Kлима ===
[[Датотека:Montgomery County (Mississippi)2.jpg|мини|Монтгомери Каунти у јесен]]
MисисипиМисисипи има влажну суптопску климу са дугим летима и кратким и благим зимама. Просечне температуре осцилирају од 95 °F (око 35 °C) у јулу, и око 48  °F (око 9  °C) у јануару. Температуре лети варирају мало широм државе, али зими, регија близу Мисисипи Саунда је знатно топлија него унутаркомпнени део. Измерена температура у Мисисипију је варирала −19  °F (−28.3  °C) 1966 на Коринту североисточно до 115  °F (46.1  °C) 1930 код Холи Спрингза северно. Могуће су обилне падавине снега широм државе као што је било током Новогодишње Снежне Олује 1963. Просечне годишње падавине се повећавају од севера ка југу, заједно са регијама у близини Голфског Залива. Дакле, Кларксдејл на северозападу има око 50 инча (око 1,270 mm) падавина годишње, а Билокси на југу око 61 инча (око 1,550 mm). Снег пада на северу и у централном делу државе, а повремено на југу.
Крај лета и почетак јесени представља почетак ураганске сезоне. Урагани се крећу из Мексичког Залива, и долазе у унутруашњост Мисисипија, посебно у јужни део државе. Ураган Камила 1969 и Ураган Катарина 2005, који су побили 238 људи у држави, су најразорнији урагани који погодили државу. Просечно, Мисисипи има 27 торнада годишње. Два од пет најопаснијих торнада у америчкој историји су погодили Мисисипи. Око 7 торнада скале Ф5 су забележени у држави.
 
Ред 53:
[[Датотека:Choctaw Village by Francois Bernard.jpg|мини|Чокто село]]
Oko 10,000 година пре Христа, амерички домороци или Палео-Индијанци су дошли у део који се данас сматра Југом. Палео-Индијанци су били ловци-сакупљачи, гонили су мегафауну која је изумрла при крају Плеистоцена. Неколико хилада година касније, напредме култура Вудланда и епохе мисисиписјске културе су развиле сложена и богата агрикултурална друштва, у којима је већина подржала развој специјализованих трговина. Њихови огромни земљани радови, који изражавају њихове политичке и верске концепте, који идаље постоје у Мисисипију и долинама Охајо. Потомци индијанскиј племена мисисипијске културе на југоистоку укључуу Чиксо и Чокто. Остала племена која насељавају територију Мисисипија (а чија су имена почаствована у локалним градовима) укључују Начез, Јазу и Билокси.
Прва главна европска експедиција у територију која је основана као Мисисипи је предвођена шпанским истраживачем, Хернандо де Сото kojиkoји је прошао кроз најсевернији део државе у 1540 у његовој другој експедицији за Нови Свет. У априлу 1699, француски колонисти су основали прво насеље Форт Маурепас (такође познат као Стари Белоки), изграђен на Оушн Спрингсу и населили Пјер Ле Моин д'Ибервиле. У 1716. французи су основали Начез на реци Мисисипију (као Форт Розели) постао је доминантни град и трговачко место на том подручју. Французи су већу територију назвали Њу Луизијана, Шпанци су наставили да присвајају део Голфске обале који је садашња јужна Алабама и Флорида.
Следећих деценија та област је била под власти Шпанских, Француских, и Британских колониста. После америчке револуције, ова област је постала нови део Сједињених Америчких Држава.
 
Ред 69:
Под француском и шпанком владавином отпочелом у 17. веку, неколико Европљана која су живела на подручју које је данас Мисисипи, су били римокатолици. Раст културе памуке после 1815 довукао је десетине хиљада англо-америчких досељеника сваке године, од којих су многи протестанти из југоистолних држава. После миграције таквих размера, дошло је до рапидног раста у броју припадника протестантске цркве, посебно у методистичким, пресбетеријанским и баптистичким. Према подацима удружења религија за архиву података (АРДА) у 2010. Јужњачка Баптистичка Конвенција имала је 907,384 присталица и била највећа верска деноминација у држави, после које иде Сједињена Медотистичка Црква са 204,165 и Римокатоличка црква са 112,488. Остале религије имају мали број присталица у Мусисипију, од 2010, било је 5,012 Муслимана, 4,389 Хиндуса и 816 присталица Бахаизма.
=== Тинејџерска трудноћа ===
Данас, један од проблема у Мисисипију је тинејџерска трудноћа. Најновији подаци показују да Мисисипи има највећу стопу тинејџ трудноћа, износи 60% изнад просека САД.
 
== Политика ==
Ред 77:
Биро за економске анализе процењује 2010 да је укупан државни производ Мисисипија 98 милијарди долара. Пре грађанског рата, Мисисипи је била пета најбогатија држава у нацији, њено богатство полази из плантажа памука дуж река. Током грађанског рата, умрло је 30.000 углавном белих људи од болести и рана, а много обогаљених и рањених је напустило земљу. Промене у структури рада и пољопривредној депресији широм југа изазвало озбиљне губитке у богатству. У 1860 је процењена имовина у Мисисипију, била више од 500 милиона долара, од чега је 218 милиона долара (43 %) процењено као вредност робова. До 1870, укупан државни производ је смањена у вредности до око 177 милиона долара.
 
==== ФедералнeФедералне субвенције и потрошња ====
 
У Мисисипију постоји фискални конзерватизам због којег су медицинска помоћ, маркице за храну и други социјални програми су често ускраћени.