Битка за Купрес 1942. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница |
||
Ред 42:
То је довело до неуспеха. [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је оперативну групу поделио на два дела: северну групу, коју су сачињавале [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта пролетерска]], и јужну, од [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске]]. Северној групи дат је задатак да делује у горњем току [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и да заузме [[Бугојно]] и [[Доњи Вакуф]], а као споредни циљ да ликвидира гарнизон у [[Купрес]]у. Јужна група добила је задатак да заузме [[Ливно]] и околна упоришта.
Задатак постављен пред северну групу, имајући у виду однос снага, одлучност и утврђеност непријатеља, био је нереалан. Ситуацију је погоршало слабо и недоследно руковођење, тако да ова група није успела да прекине непријатељев саобраћај у овој области. Стога је напад на [[Бугојно]] у два наврата ([[16. јул|16]]./[[17. јул|17]]. и [[20. јул|20]]./[[21. јул]]а) завршен неуспехом, а група није успела ни да блокира гарнизоне, већ се нашла изложена испадима [[
У међувремену, јужна група успела је да у [[Борбе за Ливно 1942. године|борбама 5.-6. августа]] сломи отпор усташко-домобранског гарнизона и заузме [[Ливно]]. Ова победа је донекле олакшала ситуацију северне групе и имала далекосежан значај за развој [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]].
== Тврђава Купрес ==
Купрес је пред [[Други светски рат]] био варошица са не више од 1.000 становника, смештена у крашком пољу између планина, удаљена од главних путева и од главних токова цивилизације. Становништво у [[Купрес]]у и околини било је етнички и верски шаролико - најбројнији су били [[Срби]], затим [[Хрвати]], а постојала је и значајна популација [[Муслимани|Муслимана]] - [[Бошњаци|Бошњака]]. [[Фашизам|Фашистичка]] пропаганда у овом крају имала је [[1941]]. године знатног успеха у стварању међуетничког неповерења и мржње. Након образовања [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] створене су и наоружане [[
Појава [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]] изазвала је такву мобилизацију. Пред сваким јачим нападом муслиманско и католичко становништво склањало се са породицама и стоком у [[Купрес]]. Стварању страха и неповерења доприносили су руководиоци НДХ - на пример, пуковник Шимић у извештају од [[3. август]]а каже да „партизани пале сва муслиманска и католичка села око Купреса“. Концентричан напад партизана на Купрес довео је до тога да су у градићу, поред становништва, нашло још око 9.000 избеглица из околних села, док су се мушкарци сврстали у усташке јединице, решени да се боре до последњег.
Ред 60:
План напада био је једноставан: [[Списак бригада НОВЈ|партизанске бригаде]] требало је да концентричним нападом ликвидирају спољашњу одбрану, упадну у место и униште противника. Напад је предвиђен за 21 час [[11. август]]а. Имали су да изведу: [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта пролетерска]], [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка]] и Други батаљон [[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Треће пролетерске бригаде]], батаљони "[[Васо Пелагић|Пелагић]]" и „Искра“ Трећег крајишког одреда и Купрешка партизанска чета - укупно 13 батаљона, односно нешто мање од 2.000 бораца. Главни удар, између комуникација које воде од [[Бугојно|Бугојна]] за [[Купрес]] изводиле су [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге]] и [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]], и батаљон Трећег крајишког одреда.
Штаб [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] је упутио Први и Трећи батаљон према Малим и Великим Вратима, Малој Плазеници и Малом Стожеру, да заузму те јаке објекте који штите град са северне и североисточне стране и да пресецањем комуникације спрече сваки покушај интервенције непријатеља из [[Бугојно|Бугојна]]. Пошто су се на положајима дуж пута налазили јачи непријатељеви делови, укопани у рововима, то су партизани наишли на жилав отпор. Придајући значај тим објектима, јер је њиховим држањем обезбеђивао комуникацију на најугроженијем месту, тј. на превоју између Купрешког поља и долине Поричнице, непријатељ је настојао да се по сваку цену одржи на њима. Па ипак, и поред све упорности, [[Усташка војница|усташе]] су, снажним јуришима бораца [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], биле принуђене да напусте положаје и да се повуку, делом у [[Купрес]], а делом ка [[Бугојно|Бугојну]].
У оштрим борбама, које су трајале до пред зору, бомбаши су освајали ров по ров. Пошто су овладали Великим Вратима, батаљони [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] су извршили рушења и запречавања на друму од Великих Врата до Копривнице. Сви дрвени мостови били су попаљени, а друм је прекопан дубоким јарковима и закрчен великим бројем стабала.
У међувремену су Други и Четврти батаљон напали непријатељеве положаје на Чардачици, где је такође дошло до јаке борбе. [[Усташка војница|Усташе]] су пружиле снажан отпор и у први мах задржале партизане. Међутим, поновљеним јуришем, батаљони су сломили одбрану и потисли усташе у град. Настављајући напад партизани су се дохватили и првих кућа, где су успели да заплене три пушкомитраљеза, али је ту њихов продор био заустављен. Делови Трећег крајишког НОП одреда (чета батаљона "[[Васо Пелагић|Пелагић]]", Купрешка чета и Стројички вод), наступајући дуж старог друма који се спушта у град падинама Мале Плазенице, избили су такође пред прве куће, где су храбро погинули познати крајишки команданти, [[народни херој Југославије|народни хероји]] [[Симо Шолаја]] и [[Душан Метлић]]. Продор делова [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] и Трећег крајишког одреда у северни део варошице није могао бити извршен јер је, услед снажног отпора непријатеља, силина напада попустила. [[Усташка војница|Усташе]] су на том простору убациле своје резерве, брзо локализовале местимичне продоре партизана и тако успеле да консолидују одбрану. Пошто су друге јединице биле задржане на прилазима граду, то су се оба батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] и делови Трећег крајишког одреда нашли у тешкој, ситуацији. Дан је затекао ове усамљене делове пред непријатељевим утврђењима, изложене јакој ватри. Како је било очигледно да се више не може ништа учинити и да би свако даље инсистирање на продору у град било неоправдано, штаб бригаде је обуставио напад, а јединице повукао на Чардачицу и Малу Плазеницу.
Штаб [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] је у 21 час упутио у напад четири [[батаљон]]а, док је Пети батаљон задржао у резерви на Великом Стожеру. Први батаљон се спустио с Великог Стожера и напао Бегово Село и Алајбегов Оџак, где су се налазили истурени делови усташке милиције. У наступању и у борбама око ових села батаљон се задржао нешто дуже, тако да је тек око 2:30 часова избио пред [[Купрес]]. Терен којим је наступао био је врло непогодан: борци су морали да се крећу равницом на којој није било никаквих заклона. Снажан отпор усташа није давао нападачу реалне изгледе за продор у град. Штаб батаљона се нашао пред тешким, готово нерешивим проблемом. Како није имао везе са суседним јединицама [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], а ватру с Великих Врата и падина Мале Плазенице у бок својих јединица је оценио као непријатељеву, он је закључио да оне нису заузеле Велика Врата и Плазеницу и да би у таквој ситуацији, када је непријатељ држао те јаке објекте и силос, било неоправдано наставити напад који није обећавао ништа друго осим бескорисних жртава. Зато је, пред зору, одлучио да обустави напад и повуче своје чете на Велики Стожер.
Ред 74:
Одступајући кроз усташка села Олово, Османлије, Злосела, Ботун и Врила, партизани су, у циљу одмазде, запалили 46 кућа и штала и отерали 461 говедо и 1762 овце.<ref>Архив Војноисторијског института, к. 148, бр. рег 51/3-1</ref>
Оценивши да је напад сузбијен и да се партизанске јединице повлаче, [[Усташка војница|усташе]] су кренуле за њима да би их разбиле и распршиле. Из града су се, у свим правцима, упутиле колоне усташа, подржане артиљеријском ватром и дејством [[авион]]а, док су истовремено из Бугојна кренули јачи делови да би рашчистили пут за [[Купрес]]. Нарочито је активно било дејство авиона, који су, по мишљењу команданта јединица у Купресу, стигли у прави тренутак и много допринели да напад партизана буде одбијен. Пред наступањем надмоћних снага и налетима авијације, јединице [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], су се око 9 часова повукле са Чардачице и Мале Плазенице, а усташе су продужиле ка Великим и Малим Вратима и Малом Стожеру. Под упорним притиском усташа, Друга пролетерска бригада је била принуђена да одступи и с тих положаја, које су усташе затим запоселе и тако поново ослободиле своју комуникацију за [[Бугојно]].
=== Други напад на Купрес ===
| |||