Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

м (Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница)
 
== Борбени пут Шесте пролетрске бригаде ==
Од формирања до [[9. април]]а [[1943]]. године бригада је била под непосредном командом [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину]]. У августу и септембру водила је борбе на планинама [[Коњух (планина)|Коњух]]у, [[Романија|Романији]] и [[Мајевица|Мајевици]]: одржала се у [[Бирч]]у упркос јакој офанзиви [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]], [[Усташка војница|усташко]]-[[домобранство|домобранских]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага (од [[25. август]]а до [[9. септембар|9. септембра]]). После тих борби на [[Trebava|Требави]] и у Бирчу, један њен батаљон остао је на Мајевици, а остатак бригаде (два батаљона) је [[5. октобар|5]]/[[6. октобар|6. октобра]] прешао у [[Срем]].
 
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (општина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
Са Зеленгоре је прешла у источну [[Босна|Босну]] и [[2. јул]]а ушла у састав [[седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. источнобосанске дивизије]]. У лето [[1943]]. године учествовала је у разбијању четника на Требави, ослобађању [[Модрича|Модриче]], [[Градачац|Градачца]], [[Шамац|Шамца]] и [[Орашје|Орашја]]. Нарочито се истакла у борбама за ослобођење [[Тутла|Тузле]], од [[29. септембар|29. септембра]] до [[7. октобар|7. октобра]], када је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Учествовала је у ослобођењу [[Вареш]]а [[20. октобар|20]]/[[21. октобар|21. октобра]], где је готово потпуно уништен домобрански пук. У источнобосанској зимској операцији водила је више жестоких борби као: бој на Бетњу, од [[6. децембар|6]]. до [[9. децембар|9. децембра]], у којем је онемогућила потпуно опкољавање [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанске дивизије]]. Учествовала је у нападу на Тузлу, од [[17. јануар|17]]. до [[20. јануар]]а [[1944]], у борбама око [[Сребреница|Сребренице]], у [[Бирч]]у и на [[Романија|Романији]].
 
Крајем маја [[1944]]. године прешла је у [[Црна Гора|Црну Гору]] и у току јуна учествовала у борбама код [[Жабљак|Жабљака]] и [[Пљевља|Пљеваља]], а у јулу у [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој операцији]]. За време [[битка за Србију|продора Оперативне групе дивизија у Србију]], учествовала је у разбијању Четврте групе јуришних корпуса на [[Копаоник]]у, у борбама у долини [[Западна Морава|Западне Мораве]], у борбама за ослобођење [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар|21. октобра]]. За постигнуте успехе, [[29. октобар|29. октобра]] [[1944]], проглашена је [[Пролетерске бригаде|пролетерском]]. У зиму [[1944]]/[[1945|45]]. године водила је више тешких борби на теренима у источној Босни ([[Бијељина]], [[Зворник]], [[Брчко]]). У [[Завршне операције ЈА|завршним операцијама ЈА]] учествовала је у борбама у [[Славонија|Славонији]], [[Мославина|Мославини]], [[Хрватско Загорје|Загорју]] и [[Словенија|Словенији]]. Код [[Дравоград]]а је, [[15. мај]]а [[1945]]. године, завршила свој ратни пут.
 
Евидентирано је 6-239 бораца који су су борили у саставу бригаде до краја рата. Од тог броја прикупљени су подаци за 2.243 погинула<ref>Руди Петовар - Саво Трикић: ШЕСТА ПРОЛЕТЕРСКА ИСТОЧНОБОСАНСКА БРИГАДА, страна 21</ref>.