Доњи Лапац — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
 
== Географија ==
Доњи Лапац се налази у источној [[Лика|Лици]], крају познатом по имену [[Личко Поуње]], испод планине [[Пљешевица|Пљешевице]]. Комуникацијски је повезан са [[Бихаћ]]ем на северусјеверу, на југу пут води ка [[Грачац]]у, [[Книн]]у и [[Задар|Задру]] и преко планине Пљешевице [[асфалт|неасфалтираним]] путем са [[Кореница|Кореницом]] и [[Плитвичка језера|Плитвичким језерима]]. Има [[Надморска висина|надморску висину]] од 582 м.
 
Природне лепотељепоте Доњег Лапца засигурно увеличава река[[ријека]] [[Уна]]. Уна извире поред местамјеста [[Доња Суваја]] у лапачкој општини испод падина планина Пљешевице и Стражбенице и улива се у рекуријеку [[ река Сава|Саву]] поред [[Јасеновца]] у коју годишње донесе готово 8 милијарди кубних метара воде. Други велики водопад на рециријеци Уни је [[Штрбачки Бук]] који се налази код села [[Штрпци]] у општини Доњи Лапац , у непосредној близини државне границе Хрватске са [[БиХ]].
Штрбачки бук је уствари неколико водопада, један другом у непосредној близини а највећи слап , висок око 25 метара, величанствена је слика у којој човекчовјек може да ужива сатима.
Наиме, рекаријека се великом брзином захваљујући огромној проточној снази воде, обрушава низ стеновитустјеновиту подлогу и тако се разбијајући од стенестијене ствара прекрасан белибијели зид који посматрачу засигурно одузима дах.
И овај величанствени део реке је по својој, готово нетакнутој дивљини, привукао рафтинг спортисте који су раније сваке године походили ове пределе уживајући у лепотама реке Уне и у њеним немирним водама које у спортистима изазивају страхопоштовање али и дивљење.
 
И овај величанствени деодио рекеријеке је по својој, готово нетакнутој дивљини, привукао рафтинг спортисте који су раније сваке године походили ове пределепредјеле уживајући у лепотамаљепотама рекеријеке Уне и у њеним немирним водама које у спортистима изазивају страхопоштовање али и дивљење.
 
== Становништво ==
Тренутна етничка структура и број становништва је резултат [[Операција Олуја|протеривањапротјеривања Срба]] [[1995]]. године и миграција узрокованих [[Рат у Хрватској|ратом]] на овим просторима током [[1990]]-их година. Данас су већинско становништво и даље [[Срби]] са 73.6%, док удeоудио [[Хрвати|Хрвата]], претежно досељених из [[БИХ]], износи 25.1%.
 
Велика предратна општина Доњи Лапац, по попису становништва из [[1991.]] године имала је 8.054 становника, а национални састав је био следећи:
* остали - 156 (1,95%)
 
По последњемпосљедњем попису становништва из [[2001.]] године, општина Доњи Лапац имала је 1.880 становника, распоређених у 18 насеља:
<table><tr valign="top">
<td>
 
== Историја ==
Доњи Лапац је основан крајем [[18. век|18. вијека]] када је завршетком аустријско - турског рата [[Свиштово|Свиштовским]] миром 1791. године Личко Поуње припало [[Хабсбуршка монархија|Хабсбуршкој монархији]]. Његов развој је последицапосљедица десетлећадесетљећа граничног положаја у систему [[Војна Крајина|Војне крајине]]. У [[Други светски рат|Другом светскомсвијетском рату]] је познат као прво ослобођено [[котар]]ско местомјесто у Хрватској.
 
Доњи Лапац се налази у [[динариди|динарском]] кршком[[крш]]ком вапненачком крају, смештенсмјештен посред [[Лапачко поље|Лапачког поља]], важне стратешке и саобраћајне тачке у далекој прошлости. Већ у предисторијској и античкој прошлости ([[железно доба|железножељезно]] и [[римско доба]]) у близини је било насеље, што сведочесвједоче пранађенипронађени остаци бројних предмета из тих времена. У [[Средњи век|средњем векувијеку]] Доњи Лапац је био сијело старе Лапачке жупе у саставу [[Крбава|Крбаве]], док је [[1449]] год. припадао [[Франкопани]]ма. Стари град Лапац био је на изолованом брегу Обљају (666 м), који се диже у Лапачком пољу јужно од Доњег Лапца.
 
Када су [[Османско царство|Турци]] заузели [[Лика|Лику]] пао је и Лапац. Након њиховог изгона из Лике [[1689]]. године Лапац је остао под турском власти до [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]] [[1791]]. године када је прикључен Лици и потпао под [[Војна Крајина|Војну крајину]], гдје врши функцију новог типичног мањег крајишког средишта. Након [[Мохачка битка|Мохачке битке]], Личко Поуње с Лапачком жупом дошло је у поседпосјед османског царства у чијем је саставу био пуне 264 године ([[1527]] - 1791. године). Дакле, готово веквијек дуже него остали деодио Лике, западно од рељефне баријере [[Пљешивица|Пљешивице]]. Наиме, док је у „турској Лици и Крбави“ османлијска власт формално престала [[Карловачки мир|Карловачким миром]] [[1699]]., Личко Поуње ослобођено је османлијске власти тек [[Мир у Свиштову|Миром у Свиштову]] (1791. гадине).
 
У османлијском раздобљу тај је простор био организован као засебан котар ([[Боричевац]]) у оквиру [[Клишки санџак|Клишког санџака]]. За разлику од новоосвојених подручја западно од Пљешевице, Османлије су тај простор дијелом населили већ убрзо послије запосједања, као подршку тврђавским насељима у Боричевцу и [[Островица|Островици]] на [[Уна|Уни]]. До већег насељавања дошло је око средине 16. вијека, када су из дубине Царства довели ново становништво, балканске сточаре, касније [[Срби|Србе]] и [[муслимани|муслимане]]. Муслимани су се претежно настанили у подграђима тврђавских насеља, гдје су, уз [[ратарство]], развијали обрт и трговину, док је српско становништво распоређено на широком простору између насеља, при чему се уз традиционално [[сточарство]] укључивало у војне походе као [[мартологија|мартолошке]] формације. Као индикатор тадашње насељености посредно може послужити податак из првог пописа тог простора, из [[1577]]. године према којем је у Боричевцу било стационирано 70 [[коњаник]]а и 1100 [[пешакпјешак]]а, а у Островици 60 коњаника и 1150 пешакапјешака.
 
Након разарајућег учинка [[аустро-турски рат|аустро-турског рата]] [[1788]]-[[1791]]. године на претходну структуру насељености, послеепослије Свиштовског мира, односно завршетка међудржавног разграничења [[1795]]. године, стратешки важан појас Личког Поуња плански је насељен. На тај начин Лапачко поље добило је деломдијелом нову структуру становништва. Муслимани, којих је ту у османлијском раздобљу било размерноразмјерно много, избеглиизбјегли су на другу страну Уне, на [[Петровачко поље|Петровачко]] и [[Билајско поље|Билајско/Бјелајско поље]], односно [[Босанска Крупа|крупски]], бихаћки и [[Цазин|цазински]] котар. На то земљиште иселило се нешто српског становништва. Остали деодио Срба остао је на свом земљишту што су га до тада обрађивали, те му га је војнокрајишка управа потврдила. Приликом разграничења [[1795]]. године у Доњем Лапцу регистровано је 60 кућа, по чему је тада било водеће насеље у тзв. Унском''„Унском кругукругу“'' (Личко Поуње). На испражњени простор Крајина је довела становништво из аграрно пренасељених подручја, првенствено из ближих деловадијелова Лике. Тако су на Лапачко подручје, уз старије српско становништво, досељени Срби и Хрвати, од којих први у знатно већем броју. Срби су настанили Доњи и [[Горњи Лапац]], [[Ораовац]] и [[Днопоље]], затим [[Крузи|Круге]] и [[Небљуси|Небљусе]], а Хрвати [[Боричевац]], а у мањем броју оба Лапца, те [[Ораовац]].
 
И након прикључења тог деладијела Поуња Лици 1791. године Османлијско царство задржало је стратешки важан мостобран на Уни с Острвицом, тако да несигурност ограничава привредни развој чак и у другој половини 19. векавијека. Провођење крајишког уређења у том новоприкљученом подручју, текло је врло споро. Тек [[1800]]. године створене су дведвије компаније на простору припојеним Личкој регименти и то [[Срб (град у Хрватској)|Србска]] (бр. 2) и Даброселска (бр.3).
Ова потоња, која укључује и Лапачко поље, добила је назив па првом седиштусједишту кампаније - Доброселу, стратешки повољно смештеномсмјештеном насељу, подно превоја Лумбарденик, између насељених зона у Лапачком пољу и горњоунској удолини. У једном од упада осмалијске војске, [[1809]]. године уништена су насеља Доњи и Горњи Лапац, те суседнасусједна села Боричевац и Ораовац. Та је наметнуло потребу нове прасторне организације, повезано с тим је [[1826]]. године седиштесједиште компаније премештенопремјештено у Доњи Лапац.
 
Од тада се Доњи Лапац почиње развијати као типичан крајишки центар с изгледом тзв. друмског насеља. Везе кроз удолину Лапачких корита за северозападнисјеверозападни насељени подпљешивички појас старих ''Небијуха'', нови у 19. векувијеку изграђени брдски пут преко превоја подно Кука[[Кук]]а, веза Боричевачком удолином за гранични прелаз („раштел“ Лисичјак) испред [[Кулен Вакуф|Кулен Вакуфа]] и лака повезаност са Србом осигуравају му водећу средишњу функцију која најпотпуније долази до изражаја управним издвајањем целогцијелог Поуња из крбавскаг подручја након оснивања самосталног котара у Доњем Лапцу ([[1892]]. године).
 
ПослеПослије укидања [[Војна Крајина|Војне крајине]] од [[1886.]] године Доњи Лапац је општинско средиште у котару [[Удбина]], а од [[1892.]] године и котарско средиште у жупанији Лика-Крбава. Ту функцију је обављао и после II светскогсвијетског рата, јер је био општинско и котарско седиште, да би [[1955]]. године постао седиштесједиште већевијеће, а сада већ бивше, истоимене општине. Новом територијалном поделомподјелом задржава функцију општинског седиштасједишта.
 
Кроз сво то времевријеме је, не само управно, него и трговачко, предузетничко и сајмишно средиште тог аграрно-сточарског краја с развијеним средишњим услужним функцијама, а у новије времевријеме развијао је и индустрију. Бројни ратови у даљој и ближој прошлости у овом простору иза себе су остављали пустош. Тако је било и након II светскогсвијетског рата, када је средиште Доњег Лапца било потпуно уништено, а знатан је број порушених и оштећених кућа и станова остао у Доњем Лапцу. И након последњег рата, послепослије војне операције хрватске војске назване [[Операција Олуја|Олуја]] (која се тренутно процесуира у [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]], са оптужницом против хрватског војног руководства за заједнички злочиначки подухват и [[етноцид]]), местомјесто је остало у рушевинама и гарежи, када је протеранопротјерано сво његово становништво, који су се у мањем броју у послератнимпослијератним годинама вратили на своја огњишта али је и досељен одређени број Хрвата из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], и унутрашњих деловадијелова Хрватске, из [[Бјеловар]]а, [[Славонски Брод|Славонског брода]] и околине.
 
== Привреда ==
До 1991. године била је развијена [[дрвнопрерађивачка индустрија|дрвнопрерађивачка]] и [[текстилна индустрија]]. Велики број становника општине бавио се [[пољопривреда|пољопривредом]]. Такође, велики деодио становништва био је запослен у "Ликатрансу" који је с преко 100 теретних возила и [[аутобус]]а запосљавао преко 200 људи.
 
Данас је ситуација веома тешка. Могућност запошљавања се нуди у градском комуналном предузећу, државној управи те у здравству и [[просвета|просветипросвјети]]. Бивша [[дрвна индустрија]] покренула је производњу и тренутно запошљава 40-так радника. [[Обрт]]а нема. Од малих предузетника ту су [[Трговина|трговци]] и [[Угоститељство|угоститељи]].
 
== Спољашње везе ==
Анониман корисник