Игмански марш — разлика између измена

Када је, већ средином јануара [[1942]]. године отпочела велика [[НемциТрећи рајх|немачко]]-[[Усташка војница|усташка]] офанзива у источној [[Босна|Босни]], [[Прва пролетерска ударна бригада]] нашла се у њеном средишту. Од [[Романија|Романије]], Праче и [[Рогатица|Рогатице]] до [[Власеница|Власенице]], Олова и Вареша њени батаљони су водили тешке борбе. Велики губици на Пјеновцу и Бијелим Водама и успех непријатеља који је повратио раније изгубљене градове и овладао свим комуникацијама на територији источне Босне, довели су главнину [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]] у веома неизвесну ситуацију. Била је концентрисана на малом простору, на северним падинама [[Романија|Романије]], у рејону Пусто Село-Гајеви-Ракова Нога, где није било услова за даље задржавање. Требало је наћи излаз из те ситуације. Штаб бригаде није имао никаквих података о даљим намерама непријатеља, са којим је прекинуо сваки борбени контакт после повлачења са Пјеновца и Бијелих Вода, али је претпостављао да ће наставити дејства.

У тражењу решења како да се продре јединицама према Јахорини, штабу су се наметнуле две могућности: или кренути правцем којим је прошао Врховни штаб, или покушати правцем западно од [[Сарајево|Сарајева]]. Није долазило у обзир извлачење из окружења на исток или север, јер је непријатељ показао да на тим правцима има јаке снаге, главнине 342. и 718. немачке дивизије и неколико батаљона [[ДомобраниХрватско домобранство|домобрана]]. Такође је било ризично кренути на запад, преко реке Босне, јер је непријатељтамо поставио групу „Вареш“, која је очекивала [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске снаге]], ако буду одступале тим правцем. Штаб је, даље, претпостављао да ће [[Прва пролетерска ударна бригада|бригада]], уколико крене правцем којим је прошла колона Врховног штаба, вероватно наићи на заседе, а узео је у обзир и то да је непријатељ рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева ка [[Рогатица|Рогатици]], што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.

У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцем Висовац-Семизовац-Осијек-Игман. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде ка [[Славонски Брод|Славонском Броду]] и [[Мостар|Мостару]]у, требало је прећи [[Босна (река)|реку Босну]], што је у то доба године било једино могуће преко моста код Семизовца или Рељева, пут води преко непосредне околине Сарајева, поред аеродрома Рајловац, дужином од око 10 километара, што омогућава непријатељу брзу интервенцију из [[Сарајево|Сарајева]]. Међутим, тим правцем се избија на територију [[Калиновички НОП одред|Калиновичког НОП одреда]], у рејону Трнова и [[Калиновик]]а одакле се може брзо успоставити веза са Врховним штабом. Поред тога штаб је рачунао да непријатељ у Сарајеву не може имати јаке снаге, јер су оне ангажоване у источној [[Босна|Босни]], а и да ће постићи потпуно изненађење. Уколико непријатељ и открије бригаду не може претпоставити да се она креће кружном путањом око Сарајева па да је сачека на крају те путање. Највероватније би непријатељ покушао да интервенише тамо где се бригада већ појавила а тада би могао само да је гони, пошто би она већ прошла кроз то место. Штаб бригаде је претпостављао да ће лако и брзо ликвидирати мале посаде на мосту на реци Босни и у другим местима на путу, о чему је добио податке од Црновршког партизанског батаљона. Све те околности су утицале да штаб донесе одлуку да своје јединице поведе из Кнежине и Имамовића на марш правцем Пусто Село-Висовица-Грабљива Њива- Вогошћа-Рељево-Осијек-Игман-Брезовица-Велико поље-Пресјеница, тј преко Сарајевског поља, поред аеродрома у Рајловцу, надомак непријатељских касарни у [[Сарајево|Сарајеву]], и кроз места у којима су биле непријатељске посаде.

У 16 часова колона је опрезно прошла прво опасно место, поред Јошанице, у непосредној близини магацина који је чувало неколико [[ДомобраниХрватско домобранство|домобрана]] из III Сарајевског допунског батаљона, и кренула уз брдо Градац, које се одатле нагло уздиже. Затим се спустила низ голе, стрме стране Перивоја, и западно од засеока Стране, и по дубоком снегу, сишла у Сарајевско поље.

Док је колона застајала код потока догодило се ново изненађење. Захуктали мешовити воз, крећући се из Сарајева ка [[Семизовац|Семизовцу]], прошао је кроз колону II батаљона. Муњевито је пренето наређење штаба бригаде да колона стане и стала је без икаковог комешања. Воз је могао да буде велика опасност ако је непријатељ обавештен о преласку бригаде! Али, он је ишао по реду вужње. Прошао је узнемиривши у извесној мери партизанску колону, вероватно више него него путнике у њему. Свако из воза је, у месецом обасјаној ноћи, могао видети да су око пруге војници, али ако нису били обавештени који, могли су једино да помисле да је то [[Усташка војница|усташка]] или [[ДомобраниХрватско домобранство|домобранска]] војска, застала да воз прође. На готово исти начин је прошао још један воз, само кроз зачеље колоне.