Александар Карађорђевић (кнез) — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
'''Кнез Александар Карађорђевић''' ([[Топола (град)|Топола]], [[11. октобар]] [[1806]] — [[Темишвар]], [[3. мај]] [[1885]]) је био владајући кнез Србије од [[1842]]. до [[1858]]. године.
 
== Биографија ==
Најмлађи син [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и Јелене, Александар, рођен је у [[Топола (град)|Тополи]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1806]]. (по новом календару). Школовао се у [[Хотин]]у у Бесарабији ([[Русија]]), под покровитељством руског цара. Оженио се [[1830]]. године [[Персида Карађорђевић|Персидом]], ћерком војводе [[Јеврем Ненадовић|Јеврема Ненадовића]] и Јованке [[Миловановићи из Ботуње|Миловановић]]. Имали су деветоро деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), [[Петар I Карађорђевић|Петра]] и [[Арсен Карађорђевић|Арсена]].
 
Крајем [[1839]]. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства [[Михаило Обреновић|Кнеза Михаила Обреновића]], породица [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] вратила се у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин [[поручник]]а и постављен за ађутанта кнеза Михаила.
 
После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног ''„Турског„[[Устав устава“Србије из 1838. године|Турског устава]]“'' из [[1838]].<ref>Историја за 7. разред основне школе; [[Радош Љушић]]; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.</ref> и абдикације [[Милош Обреновић|Милоша]], а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и [[Турска|Турске]], Кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, [[Народна библиотека Србије|Народна библиотека]] и [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]].
 
У [[Мађарска револуција 1848.|Мађарској револуцији 1848.]] у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом [[Стеван Книћанин|Стевана Книћанина]], које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао Кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској Краљевини, која је уз „Начертаније“ [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]], четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.
 
[[Датотека:Knez Aleksandar Karadjordjevic.jpg|мини|десно]]
 
У унутрашњој политици, Кнез Александар долази у сукоб са члановима Совјета, што кулминира сазивањем [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске народне скупштине]] у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.
 
После силаска са кнежевског трона, Кнез Александар се повукао на своје имање у близини [[Темишвар]]а ([[Румунија]]). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и Кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић.
 
Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, [[3. мај]]а [[1885]]. године (по новом календару). Сахрањен је у [[Беч]]у, а његови посмртни остаци пренети су 1912. у задужбину [[Петар I Карађорђевић|Краља Петра I]] на [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Опленцу]].
 
== Породица ==
Анониман корисник