|
Основне боје дресова клуба су црвена и бела. Први дресови су обучени средином јуна 1942. године а урађени су од белог ланеног платна са црвеном попречном штрафтом на грудима. Данас је клупска боја црвено бела истоветна са бојом енглеског Арсенала што одговара надимку клуба "Топџије“. Амблем клуба је у облику стилизованог знака Града Београда, у коме се налази застава Србије и трешњев топ са називом клуба. Поред одигравања такмичарских утакмица клуб реализује спортски део програма манифестације некад Омладинске свечаности, сада Дани кнеза Симе Марковић која непрекидно траје од 1973. године. Клуб има добре односе са многим клубовима, а посебно са Фк Синђелић и Фк Сремчица. Некада је сарађивао са Фк Козара из Беча клубом наших радника привремено запослених у иностранству као и са Фк Јардан из Републике српске. Више квалитетних играча-мештана је изградило богату спортску каријеру. Вредно је напоменути да је Радојко Гојко Петровић био најквалитетнији голгетер Посавине и Космаја 50-их година, а да су Радивоје Давидовић, Живомир Нинковић, Драгојло Радојичић и Миломир Божић играли за друголигашке и српсколигашке екипе као што су: Фк Иванград, Фк Железник, Фк Рад, Фк Леотар (РС - БиХ) и ФК Јањина (Грчка).
== Порекло становништва ==
*Из Старог Села и Кућина населили су се на данашња места три стариначка рода: Косанићи (Стојковићи). Они данас имају њиве на најплоднијим местима у селу, Трифундан.<br />
Јовичићи (једна кућа) су у селу још од времена „Маџара“. Њихов предак је био у аустријској војсци,па су га звали „Јова Солдат“. Једна њихова породица се одселила у Велико Црљене, једна у Гунцате, а једна чиновничка породица је негде у Босни, Петровдан. По предању још за Турака наиђе неки калуђер на коњу и упита претка данашњих Јовичића за пут. Он му покаже да ће га наћи у потоку Рашинцу. Тамо се калуђеру заглиби коњ, па због тога прокуне овај род, да их у селу не буде више од једне куће.<br />
Швабићи (Тривуновићи), претка Тривуна вратила мајка из неке бежаније „у преку“, Ђурђиц.<br />
*Пре Карађорђевог устанка доселило се девет родова:<br />
Чарапићи (Остојићи, Стојаковићи, Максимовићи и Стојићевићи). По породичном предању била су три брата, чији је отац, Куч, дошао из Црне Горе; брат Васа, који се одселио у Бели Поток код Београда, Остоја, од кога су данашњи Остојићи и Стојак, од кога су данашњи Стојаковићи, Ђурђиц.<br />
Настићи су од Чарапића, Ђурђевдан.<br />
Татарски, Капетановићи, Бесниковићи (Миловановићи и Ивановићи) не знају за своју старину. вероватно су из села Бесника код Берана. Татар (поштар) Сима служио је код Карађорђа, а његов син је био „капетан“ и ишао на Маџаре 1848. године. Једна њихова породица се одселила у суседно село Лесковац, Стевањдан.<br />
Чамџије (Чамџићи, Милановићи и Иванковићи) не знају одакле су. Њихов предак Милисав Чамџија био је Карађорђев топџија и, по породичном предању, погинуо је у двобоју на брду Дедињу код Београда, а сахрањен је на месту где му је била кућа код данашњег гробља код Једенка, Аранђеловдан.<br />
Марковићи (Кнежевићи и Богдановићи) су старином из Херцеговине; две породице од овог рода одселиле су се у Београд. Од њих је био кнез Сима Марковић, народни устаник Карађорђевог времена., Јовањдан.<br /> Марићи не знају одакле име је предак али знају да су од сестре Симе Марковића, Ђурђиц.<br />
Мусићи (Миловановићи и Петровићи) су од Турчина Мусе. Казује се да су и до данас задржали неке изванредне душевне и телесне особине, нарочито округао и испупчен потиљак, Јовањдан.<br /> Ћатићи (Лукићи и Димитријевићи), њихов предак је био „ћата“ (писар) код кнеза Симе Марковића, али се не зна одакле је био, Јовањдан.<br />
Пламенићи (Јелићи, Матејићи, Павловићи, Томићи, Јовичићи други и Јанковићи). По предању дошле су две сестре, Прхута и Гуњавка, из Старог Влаха, Прхута је довела два сина, од којих су Јелићи, Матејићи и Павловићи а Гуњавка је имала једног сина, од кога су данас Томићи, Јовичићи и Јанковићи. Јелићи имају одсељенике у Араповцу и Крагујевцу а Јанковићи у Малој Моштаници, Ђурђиц.<br />
Радојичићи и Миловановићи су старији досељеници којој су родови vuku poreklo oda hajduka Radojice i Milovana , Јовањдан.<br />
*У првој половини прошлог века доселило се десет родова и то:<br />
Васићи (Карићи или Павловићи) доселили су се из Босуте у Качеру, где су се презивали Клисуре, Никољдан.<br />
Стекићи (Марковићи други и Давидовићи) не знају за своју старину, Ђурђевдан.<br />
Владисављевићи су из Босуте, прво се населили у Цветовац, где су се презивали Јексеровићи и Јовановићи, па отуда дошли овамо, 6 кућа слави Мратиндан, а две куће славе женине славе Трифундан.<br />
Нинковићи су из Старог Влаха, Стевањдан.<br />
Марковићи и Настасићи су један род, доселили се однекуд из Старог Влаха, Ђурђиц.<br />
Росићи (Крстићи и Илићи) су из Брђана код Чачка. Једна њихова породица се одселила у Београд а једна у Краљево, Ђурђиц.<br />
Алексићи (Тодоровићи) су из Озрена код Горњег Милановца, Стевањдан.<br />
Гоџићи (Николићи) су Старовлашани; једна њихова породица одселила се за Београд а једна у Крагујевац, Ђурђиц.<br />
Поповићи, прадед био поп по коме се презивају, Стевањдан.<br />
Бугарски (Петровићи) су из Бугарске; од њих има једна кућа у Београду, Никољдан.<br />
*У другој половини прошлога века доселила су се четири рода:<br />
Николићи су из Жупање у Срему (Славонији, оп. Милодан), Ваведење.<br /> Петровићи су из Војке у Срему, Петровдан.<br />
Милановићи, дед Циганин ушао у род Чамџића, примио њихову славу и посрбио се, Аранђеловдан.<br />
Живановићи су из Лисовића у Космају; мајка се преудала у Крстиће, довела сина, који је примио славу Крстића.<br />
Поповић други, је новији досељеник из Вранића, дошао жени у кућу, Никољдан.<br />
== Галерија ==
| 