Дојење — разлика између измена

771 бајт додат ,  пре 13 година
нема резимеа измене
 
Подражај за продукцију [[пролактин]]а је дојење. Дојењем се нервни подражаји преносе у [[хипоталамус]], гдје се смањује продукција [[допамин|допамина]], који има улогу кочења лучења пролактина. Концентрација пролактина постаје нормална три до четири мјесеца по [[пород]]у, али се дојењем одржава лактација јер дојење стимулира лучење и [[окситоцин]]а, [[хормон]]а који потиче контракцију [[Глатка мускулатура|глатких мишића]] у дојкама те тако помаже истискивању млијека при дојењу. Захваљујући овим механизмима, количина новоствореног млијека у дојкама је еквивалентан подојеном млијеку. Ако се дојка не празни, секреција [[Млијеко|млијека]] почиње опадати већ након 48 сати.
 
== Исхрана дојиље ==
 
Према препорукама [[САД|америчког]] ''National Research Councila'' дојиља треба додатних 500 kcal за стварање млијека. Такође треба у просјеку 50% више [[калцијум]]а, [[Гвожђе|жељеза]] и [[Фолна киселина|фолне киселине]], а 10 до 25% више [[протеин]]а, [[магнезијум]]а, [[јод]]а, [[цинк]]а, [[селен]]а, [[витамина Ц]] и [[витамина Е]], [[Б-1]] и [[Б-2]] у односу на потребе жена које нису трудне. Такође, у вријеме дојења повећана је потреба за течношћу.