Владимир Дедијер — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (ispravke)
м (Разне исправке; козметичке измене)
У [[Београд]]у се по други пут оженио, овога пута [[Вера Дедијер|Вером Дедијер]]. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у [[Париз]]у [[1946]]. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“.
 
За време сукоба са [[Јосиф Стаљин|СтаљинСтаљином]]ом био је члан разних преговарачких мисија. Ту је почео да прикупља и податке за своје чувено дело, по коме ће касније постати познат - „Прилози за биографију [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]“.
 
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] од [[1952]]. и савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРНЈ]] од [[1953]]. године. Као уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“, оптужен је да је помагао сређивање [[Милован Ђилас|Ђиласових]] чланака, па је изведен пред Партијску комисију, а затим и пред суд у [[Београд]]у [[1954]]. године.
Активно је радио и у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука]] у [[Београд]]у. Био је један од коаутора у уџбенику „Историја Југославије од 1918“, у издању београдског [[Нолит]]а [[1972]]. године.
 
После [[Јосип Броз Тито|ТитоТитове]]ве смрти, поново одлази у Америку, у [[Вашингтон]], где скупља грађу за нове биографије о Титу.
 
Као председник Раселовог суда радио је на питању злочина у логору [[Јасеновац]] ([[1941]] — [[1945]]). У Америци је радио на припремању Трибунала Раселовог суда о концентрационом логору Јасеновац. У ту сврху, враћа се поново у [[Југославија|Југославију]] [[1989]]. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о Јасеновцу. Поново је отишао у Америку и ту га је снашла смрт.
Пред крај свог живота је ослепео, пожелео да се врати и умре у својој земљи, али је изненада преминуо од јаког срчаног удара [[30. новембар|30. новембра]] [[1990]]. године у [[Бостон]]у, где је обављена и кремација. Његова урна, уз све војне почасти, сахрањена је [[21. децембар|21. децембра]] [[1990]]. године у [[Љубљана|Љубљани]].
 
Као заслугу у заједничком раду, Антун Милетић је после Дедијерове смрти објавио књигу „Против заборава и табуа-Јасеновац (1941-19451941—1945)“, где је поред свог имена, уписао и име Владе Дедијера, који је тада већ био мртав.
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споненице 1941]], одликован је [[Орден партизанске звезде|Орденом партизанске звезде првог реда]] и имао је и чин [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви.
1.572.075

измена