Владо Шегрт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 48:
У [[Априлски рат|априском рат]] налазио се на положајима у [[Бока которска|Боки которској]], избегао је заробљавање и наоружан дошао кући. Одмах по повратку, ступио је у везу са [[Сава Ковачевић|Савом Ковачевићем]] и другим [[Комунизам|комунистима]] Требињског среза. Радио је на организовању оружане борбе и давању отпора [[Усташе|усташама]]. У свом селу је формирао партизанску чету и био њен [[политички комесар]].
 
Од септембра [[1941]]. године ова чета је однела неколико значајних победа над [[ИталијаниКраљевина Италија|Италијанима]]ма и [[Усташе|усташама]], што је утицало на становништво да се масовније опредељују за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Код села Кленка, између [[Билећа|Билеће]] и [[Требиње|Требиња]], разбио је, са својом четом, [[6. јануар]]а [[1942]]. године, италијанску колону и запленио велику количину количину оружја, муниције и другог ратног материјала.
 
У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] обављао је дужности: политичког комесара партизанске чете, команданта батаљона „Лука Вукаловић“, команданта Првог херцеговачко-црногорског ударног партизанског батаљона, од [[28. јануара]] [[1942]]; команданта Северно-херцеговачког партизанског одреда, од априла [[1942]]; команданта [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачког партизанског одреда]], од средине јуна [[1942]]; команданта [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]], од [[10. август]]а [[1942]]; заменика команданта [[Трећа ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] и команданта [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачке дивизије НОВЈ]], од средине новембра [[1943]]. до краја рата.
 
У борбама у западној и централној [[Босна|Босни]], на [[Купрес]]у, око [[Имотски|Имотског]] и [[Посушје|Посушја]], око [[Мркоњић-Град|Мркоњић Града]], [[Гламоч]]а, [[Јајце|Јајца]], Бусоваче, Турбета, Жепча, [[Прозор (град)|ПрозорПрозора]]а и Раме, борци [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] извојевали су низ победа. У борбама за [[Прозор (град)|Прозор]], Раму и на [[Неретва|Неретви]], у борбама за ослобођење [[Невесиње|Невесиња]] и [[Гацко|Гацака]], у периоду март-април [[1943]]. године, борци његове бригаде уништили су бројне, [[ИталијаниКраљевина Италија|италијанске]], [[ЧетнициЈугословенска војска у отаџбини|четничке]] и [[ДомобранствоХрватско домобранство|домобранско]]-[[Усташе|усташке]] снаге.
 
У [[Битка на Сутјесци|борбама на Сутјесци]] Владина [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка ударна бригада]], водила је тешке борбе, са [[НемциТрећи рајх|немачким]] снагама, на Пивском Јаворку, Волујаку, [[Маглић (планина)|МаглићМаглићу]]у и у [[Тјентиште|долини Сутјеске]].
 
Као командант [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачке дивизије]], водио је многе борбе у [[Херцеговина|Херцеговини]], код [[Дубровник]]а и [[Херцег-Нови|Херцег-Новог]], [[Мостар]]а, [[Сарајево|Сарајева]], [[Трст]]а и [[Љубљана|Љубљане]]. Из рата је изашао у чину [[генерал-мајор]]а. Био је већник [[ЗАВНОБиХ]]-а и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а, а од септембра [[1944]]. године и члан Обласне Народноослободилачке скупштине и члан Обласног одбора Народноослодбодилаког фронта Херцеговине.