Ђорђије Ђоко Пајковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 40:
 
=== Народноослободилачка борба ===
Године 1940. послат је на одслужење војног рока. [[Априлски рат]] [[1941]]. године га је затекао у [[Горски котар|Горском котару]]. Заједно са једном већом групом војника, подофицира и два [[официр]]а, покушао је да се заобилазним путевима, преко шума и планина, пребаци у унутрашњост земље и придружи снагама које су још пружале отпор непријатељу. У том покушају су били заробљени од [[НемциТрећи рајх|Немаца]] у [[Кључ (град)|Кључу]]. Приликом транспорта заробљеника, Ђоко је успео да побегне, и после вишедневног пробијања је стигао у родни крај.
 
Одмах по доласку у родни крај, ангажовао се у раду Месног комитета КПЈ за Беране и радио на припремама оружаног устанка. Почетком јула [[1941]]. године је постао секретар Месног комитета. У току [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] народа [[Црна Гора|Црне Горе]], учествовао је у ослобођењу [[Беране|Берана]] и руководио организовањем политичког, привредног и другог живота на ослобођеној територији беранског среза. Био је један од организатора и учесника Скупштине народних предстваника, одржане у Беранама, [[21. јул]]а [[1941]]. године, на којој је изабран први народни одбор ослобођеног среза беранског - ово је био први [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачки одбор]] формиран у [[Југославија|Југославији]]. Ђоко је био члан овог одбора, а поред тога је и руководио реорганизацијом устаничких одреда и стварању првих партизанских батаљона. У јесен 1941, после слома устанка, успео је да очува јединство и борбени морал устаничких јединица.