Бранко Ђоновић — разлика између измена

Рођен је [[25. август|25. августа]]а [[1916]]. године у селу [[Томићи (Бар)|Томићи]], код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Веома рано је остао без родитеља, па је извесно време живео код рођака, сиромашних сељака. Његова старија сестра Љубица, радила је на туђим имањима и по кућама. После завршене основне школе, у родном селу, радио је као водоноша на изградњи путева у Црмници.

Штампарија је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. август|31. августа]]а [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК КПЈ од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембар|7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас ЦК СКОЈ-а од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Владимир Лењин|ЛењинЛењинизма]]изма““, „Класа пролетеријата и партија пролетеријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.

Престала је да ради када су [[Трећи рајх|Немци]], [[31. август]]а [[1943]]. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту.