Бранко Ђоновић — разлика између измена

Штампарија је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. август]]а [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК КПЈ од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембар|7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас ЦК СКОЈ-а од [[7. новембар|7. новембра]] [[1942]]; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Владимир Лењин|Лењинизма]]“, „Класа пролетеријата и партија пролетеријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.

 

 

Крајем октобра [[1943]]. године Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су из привременог склоништа, у коме је био после напуштања штампарије, дошли у Крајинску улицу број 24, где је на још почетку окупације било припремљено склониште за потребе штампарије. Крајем године, нова штампарија је почела да ради, и радила је до [[29. јул]]а [[1944]]. године. Њен рад је такође значајан за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], нарочито у [[Београд]]у и [[Србија|Србији]].