Суецки залив — разлика између измена

У основи Суецког залива налазе се [[камбријум|прекамбријске]] стене Арапско-нубијског штита ([[гнајс]], [[вулканске стене|вулканске]] и [[метаседименти|метаседиментне]] стене са интрузијама [[гранит]]а, [[гранодиорит]]а и [[дијабаз]]а).<ref name="Геологија">-{Bosworth, W.; McClay K.R. (2001). [http://www.utdallas.edu/~rjstern/egypt/PDFs/Cenozoic%20Red%20Sea/Bosworth&McClay01.pdf "18 Structural and stratigraphic evolution of the Gulf of Suez Rift, Egypt: a synthesis"]. In Ziegler P.A., Cavazza W., Robertson A.H.F. & Crasquin-Soleau. Peri-Tethyan Rift/Wrench Basins and Passive Margins. Mem. Mus. natn. Hist. nat. Peri-Tethys Memoir 6. Paris. pp. 567–606. }-</ref> Камбријумске стене јављају се на површини као последица дискорданције слојева, и ови црвени и бели пешчари достижу моћност до око 500 метара. Видљиви су углавном у копненом делу Суецког [[рифт]]а, изузев у североисточном делу залива где имају маринске карактеристике.<ref name="Геологија"/> У централним и јужним деловима залива видљиве су стене [[карбон (периода)|карбонске старости]] . Стене [[тријас]]ке старости видљиве су широм залива, а дебљина слојева варира између 8 и 300 метара ([[пешчар]]и и [[конгломерат (геологија)|конгломерати]]).

У периоду између [[креда (периода)|касне креде]] и [[еоцен]]а подручје данашњег Суецког залива је чинило плитко море у којем је долазило до интензивне седиментације [[кречњак|кречњачког]] материјала. У тектонском погледу био је то доста миран период у том подручју.<ref>-{Bosworth, W.; Guiraud R. & Kessler II L.G. (1999). [http://geology.geoscienceworld.org/cgi/content/abstract/27/7/633 "Late Cretaceous (ca. 84 Ma) compressive deformation of the stable platform of northeast Africa (Egypt): Far-field stress effects of the "Santonian event" and origin of the Syrian arc deformation belt".] Geology 27 (7): 633–636. Bibcode:1999Geo....27..633B. doi:10.1130/0091-7613(1999)027<0633:LCCMCD>2.3.CO;2. }-</ref> Рифтна фаза у заливу почиње током касног [[олигоцен]]а, а максимални интензитет достиже крајем [[миоцен|раног миоцена]] (пре око 18 милиона година).<ref name="Геологија"/> Крајем миоцена долази до тектонског смиривања, а у залив постепено почиње да надире вода и да се формира савремена формација.<ref name="RobertsBally2012">{{Cite book|author1=David G. Roberts|author2=A.W. Bally|title=Regional Geology and Tectonics: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins|url=http://books.google.com/books?id=WvuIAvBRvbgC&pg=PA192|date = 23. 4. 2012.|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-56363-7|pages=192–}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|author1=David G. Roberts|author2=A.W. Bally|title=Regional Geology and Tectonics: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins|url=http://books.google.com/books?id=WvuIAvBRvbgC&pg=PA192|year=2012|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-56363-7|pages=192–|ref=harv}}

* {{Cite book |ref= harv|title=Seismological Observations in and around the Southern Part of the Gulf of Suez, Egypt|url=http://www.seismosoc.org/publications/bssa_html/bssa_91-4/00076.htm|year=2002|publisher=International Institute of Seismology and Earthquake Engineering|ref=harv}}

* {{Cite book |ref= harv|author=R. C. L. Wilson|title=Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea|url=http://books.google.com/books?id=-bsvkxVBTasC&pg=PA453|accessdate = 15. 12. 2013.|year=2001|publisher=Geological Society of London|isbn=978-1-86239-091-1|pages=453–|ref=harv}}

* [http://www.worldatlas.com/aatlas/infopage/gulfofsuez.htm -{Gulf of Suez }- на -{Worldatlas.com}-]