Екосистеми мора — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 95.180.62.40 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic)
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Екосистем мора ==
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно паздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 посто% Земљине површине.
 
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
 
 
У овој зони живе многобројне '''''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пуж|пужеви]]еви литорине,''''' као и '''''[[Ракови|ракови]] витичари''''' и '''''мокрице.'''''
 
== Зона плиме и осеке ==
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
 
У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон|планктона]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.
 
 
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж|пужеви]]еви''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]'''''
 
== Зона морског дна ==
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п|десно|слика]]
 
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост|светлости]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
 
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотоп|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија.
 
 
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алга|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корали]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв|црви]]и''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[риба|рибе.]]'''''
 
 
== Животна заједница слободне воде ==
 
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50-{m}-, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост|светлости]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник|кисеоника]]а, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
 
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
 
 
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв|морски црви]]и''''', '''''[[Ракови|ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[риба]]'''''.
 
[[Категорија:Биологија]]
1.572.075

измена